You are here
Home > Fudbal > Kako je najbrojnije gostovanje u istoriji Argentine stvorilo prijateljstvo između navijača San Lorenca i Rosarija

Kako je najbrojnije gostovanje u istoriji Argentine stvorilo prijateljstvo između navijača San Lorenca i Rosarija

Portal logo


U protekle dve i po decenije navijači San Lorenca, popularni Gavranovi iz Almagra, svaki susret sa Rosario Sentralom doživljavaju kao praznik, dan kada su ponovo zakoračili na stazu slave. Noćas, samo dan posle proslavljenog 113. rođendana, El Ciklon obeležava još jedan mali jubilej, jer će na Pedro Bidegainu upravo da gostuje žuto-plava ekipa Kanaljasa – Nitkova – iz Rosarija.

Zbog čega je Gavranovima toliko bitan susret sa Sentralom? Prvenstveno zbog dobrih odnosa između ova dva kluba, koja traju i nisu narušavana više 20 godina. Veliki broj igrača nosio je odore oba kluba, a jedna od zajedničkih legendi – koju svako prisvaja na svoj način – je Edgardo Bauza. Čuveni argentinski stručnjak, svoje najbolje igračke dane proveo je u dresu Sentrala, a kasnije je postao prvi trener sa dve titule prvaka kontinenta, prvo kada je načinio pravu senzaciju predvodeći ekvadorski LDU Kito 2008. godine, a potom i sa San Lorencom 2014, kada mu je konačno doneo toliko željeni trofej Oslobodioca Amerike, koji samo on, među velikom petorkom do tog trenutka nije posedovao u klupskim vitrinama.

00.15: (2,15) San Lorenco (3,10) Rosario (3,40)

Međutim, temelj dobrih odnosa, prvenstveno između navijačkih frakcija, dogodio se sredinom 1995. godine. Ovo je predstavljalo izuzetno retku pojavu prijateljstva na haotičnoj argentinskoj bara brava sceni, koja je svoj vrhunac doživela devedesetih, a naročito znajući da se prestonički navijači baš nešto i ne mirišu sa provincijalcima, pogotovo onima iz Santa Fea, jer je samo dvojac iz ove provincije uspeo da u više od 120 godina fudbala i ligaškog sistema u ovoj državi, izmesti nacionalnu titulu iz Buenos Ajresa. Tih godina se razdor i rivalstvo, između unutarista i federalista – podela koja se vuče još iz građanskog rata, a koja se i danas oseća u Argentini – preneo i na tribine stadiona.

Godinu dana ranije, San Lorenco se pod tehičkim vođstvom Ektora Rodolfa Vijere, čuvenog El Bambina, do samog kraja formata Apertura borio za titulu nacionalnog šampiona sa Riverom. U tom izdanju prvenstva, Ciklon je osvojio natprosečan broj bodova u odnosu na šampione iz prethodnih sezona, ali mu oni nisu bili dovoljni za titulu prvaka pored fantastične kampanje Milionera. Te godine River je bio predvođen Rubenom Galjegom, za koga je ovo bio prvi trofej u trenerskoj karijeri, i to bez izgubljenog susreta.

Na sledećem igranom turniru Klausura, koji se nastavljao naredne 1995. godine, sa praktično istom ekipom, San Lorenco je bio ponovo jedan od glavnih pretendenata na titulu. Međutim, sam početak šampionata nije protekao baš kako je planirano, a podela bodova sa Himnasijom iz La Plate, tek je nagovestila žestoku borbu koja će se voditi do kraja, upravo između ove dve ekipe. Posle neočekivanog remija, usledio je još neočekivaniji poraz od Argentinos Juniorsa i to na domaćem terenu. Ali, kako su datumi odmicali, tim je počeo sve više da napreduje u igri, a to je za rezultat imalo niz pobeda kojim je izbio na vrh tabele.

Slavlje navijača San Lorenca (©Reuters)

Svojstveno Vukovima, kako popularno oslovljavaju Gimnazijalce iz La Plate, u stopu su pratili San Lorenco. Mnogi smatraju da je to bila poslednja generacija Lobosa koja je mogla da se dokopa titule u profesionalnoj eri. Bili su predvođeni čuvenim stručnjakom Karlosom Grigulom, koji je osamdesetih godina čuda pravio sa Ferom, tada malim klubom iz Kabaljita, kada je u dva navrata pokorio stadione širom Argentine, u timu Himnasije nastupali su i braća Gustavo i Giljermo Baros Skeloto, kasnije poznati po nastupima, kao i trenerskim angažmanima u Boki Juniors.

Dva kola pred kraj sezone, San Lorenco je doživeo drugi poraz u kampanji, a ovog puta bodove je ostavio u zapadnom Ajresu, na stadionu Hose Amalfitani u sudaru sa Velez Sarsfildom, dok je sa druge strane Himnasija slavila nad Ferom, nekadašnjim Grigulovim timom, izbijajući na vrh sa dva boda prednosti. Tako je sav rasplet zakazan za poslednji vikend šampionata.

Upravo to poslednje kolo, odigrano 25. juna 1995, ostavilo je neizbrisiv trag u argentinskom fudbalu. Vukovi su na svom terenu dočekali Đavole iz Aveljanede, dok je San Lorenco krenuo put provincije Santa Fe. Tim je doputovao u Rosario, a sa njim – dobro obratite pažnju na brojku – neverovatnih 45.000 najvatrenijih navijača Gavranova iz Almagra, Boeda i Floreste.

Stadion Lisandro de la Tore, poznatiji kao Džin Arojita, po nazivu četvrti grada Rosarija u kojoj se nalazi, bio je izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva održanog u Argentini 1978. godine, a sve do ranih godina 21. veka mogao je da primi nešto više od 55.000 gledalaca. Sada je njegov kapacitet znatno manji.

Legendarna noć u Rosariju ušla je u istoriju argentinskog fudbala. Bio je to najveći i najbrojniji gostujući karavan pristalica nekog kluba viđen na tlu ove južnoameričke države. Ipak, za ovaj susret, navijači Sentrala, koji te godine nije bio u konkurenciji za trofej, izašli su u suret gostima iz prestonice, omogućivši im propusnice za približno 35.000 mesta na svom stadionu. Postavljalo se pitanje, kako se na tribinama Arojita našlo gotovo 10.000 Gavranova više?

Do ostatka karata, koje su puštene u regularnu prodaju, sem nekih koju su imali sezonske ulaznice, a znajući kakva se invazija „crnih ptičurina“ iz prestonice sprema, dolazili su čak i navijači zakletog protivnika Njuels Old Bojsa, kao i razni tapkaroši i poneki građanin srećne ruke. Treba li uopšte spomenuti da su ih na dan utakmice prodavali po višestruko skupljoj ceni? Cifra od 45.000 je ona koja je zabeležena na tribinama stadiona, dok je van njega ostao veliki broj Gavranova, osluškujući šta se dešava u grotlu Arojita.

Oba susreta, u La Plati i Rosariju, počela su u isto vreme. Nije prošlo mnogo vremena, kada se prvo oko stadiona začuo huk, koji se potom prolomio i čitavim tribinama. Vest sa radija prvo su čuli oni koji nisu uspeli da prisustvuju meču, a koji su obigravali oko zdanja u Rosariju. Đavoli su poveli u La Plati. To je to, sada je red da Ciklon pokaže svu snagu. Samo nekoliko trenutaka kasnije, u 16. minutu Roberto Monserat je oboren u šesnaestercu Sentrala, a glavni arbitar Ruskijo pokazao je na belu tačku. Karlos Havijer Neto preuzeo je odgovornost na sebe. Usledio je zalet i šut iz sve snage. Ali, lopta je završila preko gola Roberta Abondansijerija.

Međutim, igrači San Lorenca nastavili su sa neprekidnim napadima. Jedan od mnogih ataka završen je paradom kasnijeg reprezentativca Gaučosa, da bi posle udarca Ruđerija iz ugla, u 32. minutu, nebeskim skokom Esteban Gonzales uspeo da zatrese mrežu. Arojito je eksplodirao, ceo stadion je počeo da podrhtava, tribine da gore u plamenu baklji i vatrometa. San Lorenzo je imao prednost. Imao je sve što mu treba.

Do kraja susreta, tim Ektora Rodolfa Vijere uglavnom se koncentrisao na odbranu, pokušavajući povremeno da što duže zadrži loptu daleko do svog gola ili stvori eventualnu kontru. I uspeo je, uz asistenciju bučnih pristalica. Stadion Sentrala tada nije imao zaštitnu ogradu, a navijači Gavranova bili su nestrpljivi da ulete na teren, i tvrdi se da su i pre isteka 90. minuta i sudijskog zvižduka – ako ga je uopšte i bilo – uleteli na travnjak da proslave titulu. Rezultat se nije menjao ni u duelu u La Plati, i kruna je konačno, posle 21 godine čekanja, stigla na Novi Gasometro.

Bila je to 13. titula u istoriji za San Lorenco, ali kako i samo Kuervosi kažu, jedna od najdražih. Titula koja i dan danas ima ogromnu važnost za pristalice ovog kluba, i koja je konačno označila povratak na staze stare slave. Pored toga što je došla posle više od dve decenije posta, bio je to prvi uspeh posle brojnih problema koji su tokom tog perioda pogađali ovaj klub, a koji su između ostalog prouzrokovali gubitak stadiona, a kasnije i ispadanje u niži rang.

Noćas se ova dva kluba sastaju 151. put. Može se reći da je odnos pobeda kroz istoriju bio poprilično ujednačen, mada prednost u ovom segmentu pripada San Lorencu sa 57 susreta rešenih u svoju korist, naspram 50 pobeda koje su pripale Rosario Sentralu, a u 43 navrata susret je završen bez pobednika. Prednost koju poseduje u pobedama Ciklon je ostvario tek u protekloj dekadi, gde je na poslednjih 10 dvboja ostvario četiri trijumfa, naspram samo jedne Sentralove pobede, izvojevane još 14. marta 2010. na svom terenu, dok je poslednju pobedu na Novom Gasometru ostvario 2005. godine.

ARGENTINA, LIGA KUP – 8. KOLO

Petak

Patronato – Aldosivi u toku

Subota

00.15: (2,15) San Lorenco (3,10) Rosario (3,40)

02.15: (2,15) Sentral Kordoba (3,05) Platense (3,50)

19.00: (2,90) Taljeres (3,00) Independijente (2,50)

21.15: (3,80) Himnasija La Plata (3,30) Lanus (1,95)

21.15: (2,75) Sarmijento (2,80) Atletiko Tukuman (2,75)

23.30: (1,73) Boka Juniors (3,45) Defensa i Hustisija (4,70)

Nedelja

02.00: (7,50) Arsenal (4,30) River Plejt (1,40)

19.00: (2,40) Njuels (3,00) Urakan (3,05)

21.15: (1,92) Kolon (3,30) Argentinos Juniors (3,90)

23.30: (2,00) Velez (3,25) Union (3,70)

Ponedeljak

02.00: (1,80) Rasing (3,35) Godoj Kruz (4,40)

Utorak

02.15: (2,25) Banfild (3,00) Estudijantes (3,30)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ





Source link

Slicni artikli

Top