You are here
Home > Fudbal > I biće ponovo über alles

I biće ponovo über alles

Portal logo


“Nemačka medicina je najbolja, die Beste”, čuvena je replika Danila Bate Stojkovića iz filma Ko to tamo peva. Neko se možda neće složiti po pitanju medicine, ali kada akcenat stavimo na fudbalsku tematiku, nema mnogo segmenata u kojima Nemci nisu najbolji. Pardon – najproračunatiji, najorganizovaniji, najdetaljniji.

Gotovo sve se radi sa debelim razlogom, pokrićem i planira u sitna crvevca, tako i podmlađivanje. Krenulo je postepeno od potvrde iz 2014. godine da su Panceri najbolji na svetu. Oprostili su se tada od reprezentativnog dresa relativno rano 31-godišnji Filip Lam, 30-godišnji Per Mertezaker, a 36-godišnji Miroslav Klose u pravo vreme, sa epitetom najboljeg strelca u istoriji svetskih prvenstava.

(1,37) Ekvador (4,70) Bolivija (9,00)

U naredne četiri godine pod parolom “Na mlađima svet ostaje”, Manšaft su napuštali Bastijan Švajnštajger, Lukas Podolski, Benedikt Hevedes, Andre Širle, Mario Gece… Sva osmorica nose sa sobom vinjetu onih koji su savladali Mesijevu Argentinu u finalu.

Kada vam se za oko tri godine odlije toliko kvaliteta, ne možete očekivati da će trofeji sa evropskih i svetskih smotri nastaviti kontinuirano da se kaleme. Dve godine posle Svetske krune selekcija Joakima Leva zaustavljena je u polufinalu Eura od Francuske, ali su prave posledice egzodusa počele da se osećaju 2018. u Rusiji – Nemačka se provela kao bosa po trnju i nakon samo tri utakmice napustila mundijal. Prvi put posle 80 godina!

Kao što rekosmo na početku, fudbalska velesila poput Nemačke nikada ništa ne radi bez do tančina usaglašenog plana. A plan je, sledeći: Pusti druge da vladaju, već iskusnu i umornu vojsku koja se nagledala ratova pošalji na zasluženi odmor, pregrupiši snage, okupi najtalentovanije što imaš, pusti ih da stasaju i ponovo zavladaj.

U trenutnom sazivu Pancer divizije samo dvojica fudbalera bili su na terenu u Brazilu 2014. godine – Manuel Nojer i Toni Kros. Vreme tako brzo prolazi da je i Zlatni dečak nemačkog fudbala najavio povlačenje posle Eura koji nam ide u susret. Ali Lev je svestan da je za oproštajni marš koji donosi zvanje šampiona Starog kontinenta nepohodna strategija koja ide dalje od toga da se Nojer i Kros rukovode nemačkim obdaništem. Da ima tu i iskusnijih igrača poput Ilkaja Gundogana, Leona Gorecke, Emrea Džana… međutim Lev zna koji će mu jahači biti potrebni za poslednji juriš.

Očigledno da je Nemci u trenutnom sastavu mogu da se nose sa Islandom, Rumunijom, vreme će pokazati i sa Makedonijom, da mogu da održavaju seriju koja broji 18 uzastopnih pobeda u kvalifikacijama za svetska prvenstva. Ali za krupne zveri poput Francuske i Portugala u grupi smreti na Euru, u pomoć će priteći Tomas Miler, Mats Humels i Žerom Boateng – konjica koja zna kako se osvaja veliko takmičenje.

Ideja je da osovinu nemačkog državnog tima čine fudbaleri Bajerna, zajedno sa onima koji su to nekada bili. Mane Nojer, Žerom Boateng, Jozua Kimih, Leon Gorecka, Liroj Sane, Tomas Miler, Mats Humels, Emre Džan, Serž Gnabri

Posledni sa liste je pelcer koji se od svih igrača koji su debitovali od 2016. godine najbolje primio. Životna forma, kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou. Brojke za Elf deluju nestvarno sa 15 pogodaka na 19 utakmica, uz to i šest asistencija pride. Poređenja radi Timu Verneru je za isti broj golova bilo neophodno 37 nastupa, Liroju Saneu za devet pogodaka čak 44 meča.

Kada smo već pomenuli Bajern da dodamo i da je plan odlazećeg predsenik KarlHajnca Rumeniga da “nakrca” što više nemačkih reprezentativaca u redove Bavaraca. Tako je plan za leto u Bajernu dovođenje Florijana Nojhausa iz Gladbaha aktiviranjem otkupne klauzule od 35.000.000 evra. Taj potez trebalo bi da prati čišćenje veznog reda u vidu odlazaka Korentana Tolisoa i Havija Martineza.

Kros ide stopama Leva: Kraj reprezentativne karijere posle Eura

Dakle, u perspektivi, Nojhaus bi mogao da bude naslednik Tonija Krosa, koji u ovom trenutku sa Kimihom i Gundoganom, mnogi bi se složili, čini najkvalitetniji vezni red na svetu. Ako sve bude teklo prema planu, mogao bi veoma brzo da popuni prazninu koja će nastati posle Krosovog Aufwiedersehen i bude neizostavn deo nemačke veze za Euro 2024. Zašto je tek treće veliko takmičenje po redu od ovog trenutka tako bitno Nemcima? Zato što će biti domaćini i iščekivati eksploziju Haverca, Vernera, Sanea i poptpunu afirmaciju supertalentovanih tinejdžera Florijana Virca i Džamala Musijale. Do tada će već pokušati da ubede Jirgena Klopa da preuzme kormilo Elfa.

Znamo kako je nemačka javnost sasula drvlje i kamenje po nacionalnom timu posle Francuske 2016. i Rusije 2018. zalepivši podmlađenoj reprezentaciji etiketu nedostaka pobedničkog DNK. Ali fudbalski sektor je i tada znao da pedantan i sistemski pristup ne može momentalno da proizvede uspeh.

Strpljenje je vrlina, a u isto vreme i zaštitni znak Nemaca. Iskustvo se ne gradi preko noći. Za početak šest, sedam reprezentativaca je osvojio Ligu šampiona sa Bajernom, gde je Jozua Kimih postao vođa. U budućnosti mu se smeši kapitenska traka, kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou. Liroj Sane se mnogo mučio sa povredama, ali i njegovo vreme tek dolazi. Renesansa je slaba reč za ono što Ilkaj Gundogan proživljava poslednjih meseci. Nadavao se golova kao nikada u karijeri u jednoj sezoni. Tehnički i taktički i dalje je besprekoran, sposoban da odigra i lažnu devetku ako zatreba. Niko više ne plače za Mesutom Ozilom, a Tuhel u Čelsiju budi usnusle zveri Haverca i Vernera.

Kada biste sproveli anketu među onima koji se koliko toliko razumeju i prate fudbal, verovatno bi vam osam od deset ispitanika reklo da Francuska ima najmoćniji tim i da će u ovoj deceniji gospodariti evropskim i svetskim fudbalom. Za individualnu moć bi bili u pravu, za uspehe… Pa videćemo. Nemci vrebaju iz senke i to im idealno odgovara. Neće imati pritisak osvajanja velikog takmičenja sve do 2024. Do tada će školarci i studenti, već postati samostalni ljudi.

I zato je ono novembarsko poniženje od Španije (0:6) samo jedna bolna lekcija u takmičenju koje nema težinu evropskog i svetskog prvenstva. Nemci su svesni da smena generacija ponekad mora da donese i takav fijasko. Ali oni i kada gube, znaju zašto to rade. Da bi jedog dana ponovo bili uber alles.





Source link

Slicni artikli

Top