You are here
Home > Fudbal > VREME JE | MozzartSport

VREME JE | MozzartSport

Portal logo


Novi selektor, nova energija, novo vreme. Da se napokon pobedi bolji od sebe. Da se razbije maler star dve i po decenije. Svi su saglasni da je Portugal favorit, kako u drugom kolu mundijalskih kvalifikacija, tako i za plasman u Katar, možda čak i za osvajanje pehara, ali…

Kakvu promenu u razmišljanju je doneo Dragan Stojković najbolje se primećuje na osnovu utiska da širi pozitivnu energiju i ubeđuje sve – od igrača, preko navijača, do novinara – kako je moguće skinuti skalp i veličini poput selekcije Fernanda Santoša. Hoće čovek pobedu, makar preko puta stajao aktuelni vladar Evrope i prvi osvajač Lige nacija, sa spektakularnim Kristijanom Ronaldom u timu. Kazao je Piksi da ga zanimaju tri boda, svih devet iz martovskog ciklusa i bude li s reči prešao na dela ispalo bi savršeno za Srbiju.

Pogled ka Dohi bi se razbistrio, a naša reprezentacija bi uradila nešto za čim čezne 23 godine. Da uzme meru favoritu grupe, bilo u kvalifikacijama za Prvenstvo sveta ili Prvenstvo Evrope. Od raspada SFRJ učestvovali smo u 12 ciklusa i još se nije desilo da naš državni tim pobedi selekciju koja je u trenutku sudara sa nama bila u prvom šeširu.

Menjali su se nazivi država (Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, Srbija), selektori (njih 18) i još se čeka da pobeda koja diže naciju na noge, daje vetar u leđa, širi optimizam da nešto veliko može da se napravi. Sad kad reprezentativci odišu samopouzdanjem – moglo se primetiti u drugom poluvremenu premijernog susreta sa Republikom Irskom – kad selektor najavljuje borbu prsa u prsa, kad smo u naletu, a Navigatori se mučili da pobede Azerbejdžan, rađa se nada u čudo.

Da se desi ono što nije nikad otkako se raspala velika Jugoslavija.

Kvalifikacije za Prvenstvo sveta, 20,45: (4,40) Srbija (3,50) Portugal (1,85)

Posle emabarga, prvo naše pojavljivanje na takmičarskim utakmicama bile su kvalifikacije za Mundijal u Francuskoj 2008. U njega smo ušli čak iz četvrtog šešira, što je bila posledica dugog odustva sa međunarodne scene, iako smo na papiru imali, sa ove vremenske distance moćan sastav (Mirković, Jokanović, Đukić, Mihajlović, Jugović, Savićević, Mijatović, Stojković, Drulović…). Dvaput smo tukli Čehe, godinu ranije finaliste Prvenstva Evrope, jednom nezgodne Slovake, ali Špance, kao nosioce, nismo. Došla je Crvena furija iz prvog šešira i u Valensiji nas savladala 2:0, dok je u Beogradu bilo 1:1.

U kvalifikacijama za SP u Japanu u Južnoj Koreji mi smo bili u prvom šeširu, kao nosioci imali veliku šansu da se plasiramo na Mundijal, ali selekcija Milovana Đorića, kasnije vođena tročlanom komisijom (Ivan Ćurković, Vujadin Boškov, Dejan Savićević) nije dobila ni Rusiju (drugi šešir, 1:1, 0:1), ni Sloveniju (četvrti šešir, dvaput 1:1), kod kuće čak ni Švajcarsku, a da je samo bod više skupila otišla bi na završnu smotru 2002.

Boban Dmitrović protiv Rusa, juna 2001. u Moskvi (© MN Press)Boban Dmitrović protiv Rusa, juna 2001. u Moskvi (© MN Press)

Što je tad propustila nadoknadila je pod palicom Ilije Petkovića. U nezaboravnom pohodu ka Nemačkoj 2006. tada pod imenom Srbija i Crna Gora, naš državni tim je bio prvi u grupi, primio samo jedan gol na deset utakmica. Od Španije. U te kvalifikacije ušao je Petkovićev sastav čak iz trećeg šešira (bolje rangirani bili i Crvena furija i Belgija), međutim, ekipu iz prvog ni tad nije savladao. Jedini put matirani smo na Mestalji (opet) udarcem Luisa Gonzalesa Blanka, poravnao je sredinom drugog dela Mateja Kežman, dok na Marakani u revanšu pogodaka nije bilo.

Provukli su se Španci, provukli su se i Francuzi. Ovoga puta dok je Radomir Antić dirigovao orkestrom koji nas je odveo u Južnu Afriku. Na Sen Deniju u jesen 2008. 1:2, godinu dana kasnije 1:1 u Beogradu, iako je Nenad Milijaš sa penala nagovestio pad tima Rajmona Domneka, samo što Tijeri Anri nije dozvolio. Bilo kako, grupu smo okončali ispred Galskih petlova i otišli na Mundijal.

Južnu Afriku smo videli, Brazil nismo. Između ostalog zbog toga što u dve susreta sa Hrvatskom, kao nosiocem, nismo uspeli da skupimo više od boda. Na Maksimiru 0:2, na stadionu „Rajko Mitić“ samo 1:1. Zvaršili smo kao treći, iza Belgije (direktan plasman) i Kockastih (prošli kroz baraž).

Zato je uspešan bio Slavoljub Muslin kad je trebalo posrnulu reprezentaciju podići i pokazati joj put ka Rusiji. Stvorio je homogenu ekipu, takmičarski orijentisanu, prvoplasiranu u kvalifikacionoj grupi, ali čak ni u tom velikom zamahu ka Mundijalu 2018. nije savladana bolje rangirana selekcija. Zbog uspeha na prethodnom Prvenstvo Evrope (četvrtfinale) Vels je stekao status nosioca (po bodovima na listi FIFA ispred je bila u Austrija, smeštena u drugi šešir), međutim, susreti sa Geretom Bejlom i družinom okončani su identično (1:1 i u Kardifu i u Beogradu).

Dušan Tadić na jednom od prethodnih susreta sa Portugalcima (© Star sport)Dušan Tadić na jednom od prethodnih susreta sa Portugalcima (© Star sport)

Da postoji beleg „prvog šešira“ pokazale su i kvalifikacije za evropska prvenstva. Na smotru 2000. smo otišli kao nosioci (ispred Iraca, Hrvata, Makedonaca i Maltežana), turnir u Portugalu 2004. propustili smo gledajući u leđa Italiji (reprezentacija iz prvog ešalona, 1:1 i u Napulju i u Beogradu), čak i Velsu. Nije nas bilo ni u Austriji i Švajarskoj 2008. (sa Portugalom dvaput po 1:1). Ostale su Ukrajina i Poljska van domašaja (Italija na svom terenu dobila službenim rezultatom 3:0, zbog ispada srpskih huligana u Đenovi, na našem terenu bilo 1:1), Francusku 2016. nismo videli između ostalog baš zbog Portugalaca (oba puta nas tukli 2:1), dok ćemo predstojeći EURO posmatrati posredstvom televizijskih prijmenika, jer ni tad nismo savladali nosioca (opet Portugal 1:1 u Lisabonu, 2:4 u Beogradu).

Kako svakoj seriji – bilo pozitivnoj ili negativnoj –  dođe kraj, valjda je red da jednom i Srbija probije barijeru, napravi kvalitativan iskorak, pobedi na papiru boljeg od sebe. Uostalom, Portugalci su nam u kvalifikacijama redovno pravili probleme, nekad se i provlačili iako nisu bili svaki put bolji. U životu i fudbalu se sve vraća. Sad kad se naša reprezentacijom diže, kad sa novim selektorom deluje odvažno, možda je vreme da prvi put od raspada SFRJ skine skalp velikog tima.

Piksi je na Mundijalu u Francuskoj pre 23 godine namestio sat posle gola Nemcima. Otkucava. Vreme je!





Source link

Slicni artikli

Top