You are here
Home > Fudbal > PRELAZZI: Med i žuč Stivena Džerarda

PRELAZZI: Med i žuč Stivena Džerarda

Portal logo


U bajkama bi to obično bio najmlađi sin, onaj koji mora da se odmetne od kuće, da umesto porodičnog doma u kojem će, ma koliko bio mezimac – ili baš zato – zanavek ostati samo čuvar loze, i ništa više, iskusi život i iščika sudbinu.

Onda bi morao da pređe granice, mentalne i druge, da se pobije sa poznatim alama i nepoznatim aždajama, da pobedi sve neprijatelje i bogove, da pronese slavu svoje porodice, pre nego što se, izranjavan ali ponosan, trijumfalno vrati.

U bajkama bi mu bio priređen doček, narod bi izašao na ulice da ga pozdravi, tog heroja koji je heroj uvek bio, posebno onda kada se činilo da je vreme heroja prošlo.

U stvarnom životu retko je bilo tako. Pobednici ratova, što daljih i što besmislenijih utoliko pre, u povratku bi shvatili da je njihova žrtva bila pomalo uzaludna. Nikog ne zanima šta si uradio tamo negde, niko ne misli da je to bilo naročito herojski, a tvoje ime češće ti biva omča oko vrata nego pojas za spasavanje.

(3,05) Vest Hem (3,25) Arsenal (2,40)

Stiven Džerard voleo bih da je najmlađi sin iz bajke, ali će dugo, dugo, sve dok ne dođe trenutak za istinu – što će se jednog dana dogoditi, iako bi prava priča i jedina vest bila da se nikada ne dogodi! – živeti u konstantnom strahu da će biti najmlađi sin iz realnosti.

Eh, da je to jedini problem Stivena Džerarda, čoveka koji je Rendžersu, prebijenom pa pregaženom pa istučenom pa opet (u rikverc) pregaženom pa uspavanom pa zaboravljenom velikanu škotskog i evropskog fudbala, posle jedne decenije vratio titulu; i ono mnogo važnije od titule – dostojanstvo.

Rendžers nije samo preuzeo, nego preoteo pehar od Seltika. Seltika, koji je pokušavao da uradi ono što niko nikada nije, da ozbiljno pripreti rekordu po broju osvojenih naslova i da pokaže da ništa nije dugotrajno kao stabilokratija, ma koliko mrska bila onima koji u tom režimu moraju da žive.

Slavlje igrača Rendžersa posle gola u Odl Firmu (Reuters)

Seltik je na kraju platio ceh sopstvenoj moći, prva pukotina je pokazala da je građevina iznutra bila loša, a da su majstori ošljarili, svesni da toliko godina ne postoji nikakav inspektor ni policajac – heh, policajac – koji bi mogao da ukaže da propuste; ali bi insistiranje na njihovim greškama oduzelo na dostignuću Džerarda i njegovog Rendžersa.

Baš kao što toliko čekanu titulu onaj drugi Džerardov klub – a, naravno, prvi i jedini Džerardov klub – nije osvojio zato što je neko drugi bio slabiji, nego zato što su oni bili najjači, tako je i Rendžers, što je dokazano čak i povratkom u Evropu na velika vrata (i nije pokvareno ispadanjem od sjajne Slavije), postao prvak jer je znao šta želi i umeo, oh kako je samo umeo, to da izvede.

No nevolja sa Džerardom, ona koja mu ne da mira i ovih dana u kojima bi trebalo samo da oseća trijumf (kako bi samo navijači Rendžersa voleli da na Ostrvu ima publike, pa da im se danas krcati Parkhed pokloni u besu i bolu!), jeste što će ga osećaj da to nije dovoljno, pratiti poput stare rane koja proradi pri svakoj promeni vremena.

A na Ostrvu baš ume da bude promenljivo i kišovito…

Stiven Džerard će uvek nositi krst onog proklizavanja, pa krst sunčanog dana u Stouku kada posramljen odlazi daleko, pa još i krst izneverenih očekivanja nacije, koja i dalje traga za odgovorima kako je to generacija u kojoj su bili Lampard, Bekam, Skols i on – da se zadržimo samo na sredini terena – uspela da ne uspe ni u čemu.

Stiven je Džerard previše uspešan, previše veliki da bi ga neko, u lice makar, nazvao luzerom, ali umesto toga mogu da ga nazovu “dobrim momkom”, što je nekada sa istovetnim konotacijama.

Ne kažu džabe na engleskom ono “nice guys finish last”…

Džerard je morao da ode iz Liverpula da bi mu se vratio i tada kada je sve otišlo u peršun sa Brendanom Rodžersom – njih dvojica će se već negde sresti, i to će biti uskoro, i to će biti susret koji je vredelo čekati – i posle, kada su ga spakovali u ulogu koju je nekada imao Stivi Hajvej, da porađa nove talente u podmlatku kluba.

Previše je mlad da bi ga se, sve i da gore iznad Hadrijanovog zida nije uspeo da se dokaže, odmah otpisalo, no njegov beg u Glazgov ipak je predstavljao rizik.

Šta ako ne uspe, opet? Šta ako bude blizu, i onda se oklizne? Šta ako se odmah na početku jasno vidi da on nije dovoljno dobar?

A šta ako se dogodi najcrnji scenario za njega kao mladog menadžera i za njega kao navijača Liverpula: da se na Enfildu odvija taman toliko horor sezona, a da on bude taman toliko dobar u Premijeršipu, pa da koliko odmah, koliko juče, krenu priče o tome da je vreme da se vrati, da pokuša u novoj ulozi da ispravi sve one krive Mersije i donese neke nove istanbule i vemblije?

(Reuters)(Reuters)

Džerard je uz osmeh i jedno iskreno “I ja volim Klopa!” odbacio bilo kakvu pomisao da je došlo vreme, svestan da je ovo tek prvi put da će mu smišljati takav scenario.

Možda se na terenu nije slagao sa njim kako treba, ni kod Kapela ni kod Eriksena, ali ovog puta bi morao dobro da prati sve korake Frenka Lamparda, koji je dozvolio sebi da izgori i da bude izigran od Čelsija; za jedan stepen se ta temperatura koja ga je progutala podigne svaki put kada Tomas Tuhel pobedi, a Tomas Tuhel vrlo pobeđuje.

Ali, šta ako je potpuno nebitno kada će taj trenutak doći?

Stiven Džerard nikada neće biti spreman za Liverpul u jednakoj srazmeri u kojoj je Stiven Džerard apsolutno oduvek spreman za Liverpul. (A za razliku od Čelsija i Lamparda, najveće uspehe, ili makar najveći šmek u istoriji kluba donosili su upravo bivši igrači, na čelu sa onim jednim kojeg su Kraljem zvali…)

Svaki njegov potez, transfer, taktička zamisao, svaki tekst o njegovom trenerskom “vjeruju” ili o radu sa savetnicima i fizioterapeutima, svaka vest o njegovom odnosu sa Alfredom Morelosom ili Kemarom Rufom, svaka pripovest o nekom mladom igraču kojeg je gurnuo u vatru, već sada se posmatra kroz enfildovsko rešeto.

U onim bajkama su stizali telali da pripovedaju o uspesima mladog kraljevića tamo negde daleko; danas je lakše, danas će još jedan veliki derbi Glazgova, rezultatski nevažan samo onoliko koliko za jedan takav susret može da se kaže da je rezultatski nevažan, biti pod uvećavajućom lupom, a zaključci odmah dostupni i servirani svima onima koji čekaju drugi, treći, jedini pravi povratak Stivena Džerarda.

Uz gotovo jednak broj onih koji će biti srećni ako taj dobar momak ponovo, posle nekog klizanja, pravog ili metaforičnog, na cilj stigne poslednji.

————————————————–

Ako imaš nalog na sajtu mozzartbet.com, proveri ga svakog ponedeljka jer možda te čeka sjajno bonus iznenađenje! Ne zaboravi, ponedeljak postaje tvoj srećan dan uz Happy Monday Bonus.

————————————————–

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista Mozzart Sporta

ŠKOTSKA LIGA, 32. KOLO

13.00: (2,70) Seltik (3,10) Rendžers (2,75)





Source link

Slicni artikli

Top