You are here
Home > Fudbal > Osvetnici | MozzartSport

Osvetnici | MozzartSport

Portal logo


Kada nešto precrtate, odbacite jer za vas više nema odgovarajuću upotrebnu vredost, morate biti svesni da uvek postoje oni koji će oplementi vašu starudiju ili tek načetom proizvodu koji vam nije po ukusu dati idealnu namenu. Real Madrid je uvek u prvi plan gurao skupo plaćene zvezde gledajući kako mu se talentovani kraljevići zbog nedostatka prilike, odnosno stotina, pa i hiljada minuta na klupi odlivaju po Evropi. Odlazili su Alvaro Morata, Hoze Kaljehon, Borha Majoral i mahom briljantnim predstavama u Italiji otvarali pitanje da li su Blankosi mogli bolje da ih iskoriste. Barselona uglavnom nije imala tu vrstu problema, ali setimo se takmičarske 2013/14. Tada se opekla i pustila Davida Vilju u Atletiko Madrid verujući da u poznim igračkim godinama ne može mnogo da doprinese. Na kraju je gledala kako se vremešni Španac golovima i asistencijama „potpisuje“ na pehar, a na kraju ga i podiže sa Rohiblankosima.

I ne, Katalonci nisu naučili na jednoj od najvećih grešaka u protekloj deceniji. Pustili su Luisa Suareza vođeni istim ubeđenjem da je Urugvajac u 34. godini iskucana kapisla nedostojna Barseloninog dresa. Tako se ne postupa sa klupskim legendama, a El Pistolero to de fakto jeste. Svesna je toga već nekoliko meseci čitava Evropa svestan je bio i Leonel Mesi kada se rastao sa velikim prijateljem.

„Biće čudno videti te u drugom dresu, još čudnije igrati protiv tebe. Bio si jedan od najvažnijih igrača u istoriji ovog kluba, napravio velike stvari. Nisi zaslužio da te ovako oteraju. Ali istina je da me u ovom trenutku ništa ne iznenađuje“, ispratio je Mesi Suareza rečima na svom instagram profilu.

Argentinac je za razliku od sada već bivšeg predsednika Bartomeua i trenera Ronalda Kumana bio daleko svesniji šta je sve Suarez dao Barseloni i koliko još može da joj pruži. Sa njim uz Mesija i saigrače Barsa je uzela Ligu šampiona 2015. godine, četiri prvenstva, isto toliko kupova kralja, dva Superkupa Španije, Superkup Evropre… Sa 198 golova (112 asistencija pride) na 283 utakmice treći je najbolji strelac u istoriji giganta sa Kamp Noua. Mnogo će klinaca još prodefilovati La Masijom ili potpisati za Barsu dok se ne nađe neko ko će ga nadmašiti.

„Ono što mi je zaista zasmetalo bilo je to kada su mi rekli da sam ostario i da više ne mogu da igram na visokom nivou. Da ne bih bio na visini zadatka da predvodim sjajan tim. To mi se nije svidelo. Razumeo bih da nisam tri ili četiri sezone ništa donosio klubu, ali svake godine u Barseloni postizao sam više od 20 golova. Imao sam dobru statistiku, odmah iza Mesija. Danas vidimo da nije lako igrati u Barsi. Mnogi igrači koje su doveli nisu pokazali nivo koji se od njih očekivao. Ja sam šest godina igrao u Barseloni održavajući nivo i ispunjavajući ono što se od mene očekivalo. U Barseloni su se okolnosti promenile, bile su potrebne promene i ja sam to prihvatio. Samo mi je smetao način na koji je to urađeno. Mislim da sam zaslužio malo poštovanja“, otvorio je dušu Suarez pre mesec dana u intervjuu za Frans fudbal.

Suarez dolazi na jedan od poslednjih treninga u Barseloni (Foto: Reuters)

(1,38) Atletiko Madrid (4,40) Alaves (10,00)

Barseloni je bio star, istrošen, Čolu Simeoneu i Atletiko Madridu savršeno po meri. Videle su Jorgandžije ono na šta su Katalonci bili slepi. Scenario David Vilja. Već na debiju protiv Granade sa dva gola pokazao je da je daleko od fudbalskog metuzalema. Izvrsan trzaj glavom, onda lucidan pokušaj iz prve koji zaustavlja stativa, ali El Pistolero ne odustaje, a Simeoneu se smeši brk. Dva komada uz to i asistencija za dvadesetak minuta na terenu. Bio je to tek početak.

Protiv Barselone nije bio strelac, prvobitno zato što inficiran korona virusom nije imao priliku da zaigra. Ali nova šansa nameće se već devetog maja. Tada će se polako svoditi računi u Primeri, a sva je prilika da će imati krucijalan značaj po pitanju odlučivanja šampiona. U toku nekompletne 28. runde Atletiko je lider sa 63 boda i prednošću tri boda u odnosu na Katalanoce. Može da je duplira već tokom dana protiv Alavesa koji je Urugvajcu jedna od omiljenijih mušterija. Ima obavezu ponovo da blista protiv kluba koji je pobeđivao sedam puta iz osam pokušaja postigavši šest i namestivši osam golova.

Za Atletikovo preimućstvo na tabeli teško da ima zaslužnijih od Suareza i Markosa Ljorentea. Ako ono bude krunisano eitketom šampiona, s punim pravom Barselonin i Realov višak biće prekršeni u „Osvetnike“.

Kombinovao je dvojac najboljih strelaca crveno-belih 37 postignutih ili nameštenih golova. El Pistolero je direktno doneo 15 bodova Atletiku. Bez tih 15, Rohiblankosi bi bili peti, ni u konkurenciji za Ligu šampiona. Na stranu ćemo staviti činjenicu da je Suarez bez gola ili asistencije završio ovogodišnje učešće u Ligi šampiona. Brzo će se to zaboraviti u slučaju da titula stigne na Vanda Metropolitano. A stići će ako Suarez do kraja prvenstva bude igrao kao od smiraja 2020. do sredine februara. Na devet utakmica u tom periodu isprsio se za 11 golova, u narednih sedam samo dva, a madridski klub je uzeo svega 12 od mogućeg 21 boda.

Ljorente i Suarez (Foto: Reuters)Ljorente i Suarez (Foto: Reuters)

E zato je važan Luis Suarez. Jer kada on pogađa Atletiko ne gubi. Dva puta je odigrao nerešeno na 13 utakmica, sve ostalo bile su pobede. Trijumf je imperativ protiv Alavesa, jer ako izostane pritisak će oberučke ščepati Simeoneove gladijatore za gušu.

Ali Urugvajac neće moći sam. Uzdaće se u nove podvige momka koji ga je do sada hranio loptama.

Za razliku od Suareza, Markos Ljorente nije bio instant pojačanje. Doduše, ne njegovom krivicom. Ljorentea je oduvek, još u mlađim kategorijama, pratio epitet „radilice“, momka odlučnog i predodređenog da uspe. Sve je Španac podredio svom cilju. Ostajao je posle ekipnih treninga kako bi radio individualno, do detalja pazio na ishranu, redovan san… Sve je podredio uspehu. Samo, nadao se da će on doći na Santijago Bernabeu. Kako i ne bi, otac, dede, stričevi – svi oni ostavili su manji ili veći trag u Realu.

Na pozajmici u Alavesu u sezoni 2016/17 – u kojoj je presekao više dodavanja od bilo kojeg igrača u PrimeriLjorente je sa pravom isticao želju što je ujedno, kako je tada govorio, bila najteža stvar na svetu, da standardno igra za Real. Koliko je to zapravo teško osetio je još u Kastilji, gde nije igrao rolu koju je želeo kod Zinedina Zidana.

Ljorente i Zidan (Foto: Reuters)Ljorente i Zidan (Foto: Reuters)

Isto je bilo i kada se vratio iz Alavesa, u prvoj kompletnoj sezoni u seniorskom timu Reala. U vremenu koje je Zizu proveo na klupi Blankosa, Ljorente je odigrao svega 20 odsto minuta. Pored najboljeg veziste nemačke reprezentacije i tada još uvek budućeg osvajača Zlatne lopte nije mnogo čemu ni mogao da se nada. Na 14 utakmica (koliko je iskusni stručnjak potrajao na klupi) kod Đulena Lopetegija u 2018. samo 11 minuta. A onda je došao Santijago Solari, povredio se Kazemiro i Markos je konačno dobio priliku. Protiv Valensije, Ueske i Rajo Valjekana proveo je svaki minut na terenu – Real nije primio gol. Nagrada je došla u vidu polufinalnog meča Svetskog klupskog prvenstva sa Al Ainom – gol i zvanje igrača utakmice.

„Nikada ne spuštaj gard. Stvari mogu da se promene preko noći i moraš da budeš spreman“, rekao je Ljorente posle meča.

Kao da je predosetio, stvari su se ubrzo promenile. Tri meseca nakon pomenute izjave Zinedin Zidan se vratio na Santjago Bernabeu što je značilo samo jedno, Ljorenteovo ponovno, naglo klizanje ka klupi. I Markos je zatražio da ode. Zahtevao, bolje reći. U Realu su se nećkali, posebno kada je po njega došao Atletiko. Ali Zidan nije mogao da mu obeća minutažu, pa je morao da je potraži na drugom mestu. Transfer dugačak nekih desetak kilometara i težak 30.000.000 evra španski mediji su okarakterisali kao kupovinu baš po meri Čola Simeonea, a nemilosrdni kondicioni trener Atletika Oskar Ortega konačno dobio čoveka “izmišljenog“ za njegove bespoštedne treninge.

Ali iako je Ljorente radio marljivo i neumorno kao i uvek, na terenu ga je bilo manje nego što je iko očekivao. U prvom delu prvenstva u startnoj postavi se našao na dve utakmice. Na drugoj je čak zamenjen na poluvremenu. Problem je bio u tome što ga Čolo nije video u manevru, te ga je sredinom sezone vratio na dobro poznato mesto, desni bok, odakle ga je još u omladinski selekcijama Španije bivši napadač Reala Fernando Morijentes gurnuo u sredinu. Međutim, i pored toga što mu je najzad pronašao poziciju, Simeone ga nije uzimao za ozbiljno u Ligi šampiona. Markos je čekao, čekao i čekao, jer kao što je i rekao, šansa će doći. I došla je – na Enfildu, u osmini finala Lige šampiona, na ispostaviće se kasnije poslednjoj utakmici odigranoj pred navijačima, pošto će se nedugo zatim u Španiji, ali i većem delu Evrope stadioni zatvoriti.

Ni tog 11. marta Ljorente nije startovao, sa klupe je ušao u 56. minutu umesto Dijega Koste. Liverpul je još u prvom poluvremenu nadoknadio gol zaostatka iz prvog meča i otišlo se u produžetke. A tamo – najboljih pola sata u Ljorenteovoj karijeri. Po prvi put postigao je dva gola na jednom meču, a savršeno veče zaokružio je asistencijom za Alvara Moratu, bacivši na kolena tada aktuelnog prvaka Evrope.

Pre desetak dana, nakon meča sa Bilbaom, Atletiko je objavom na društvenim mrežama proslavio „godišnjicu“ od tog meča.

Godišnjicu od otkrovenja Markosa Ljorentea. Godišnjicu koju je španski vezista obeležio golom protiv Bilbaa, svojim 14 u svim takmičenjima u tom periodu. Pride je od tada namestio još 13. U Primeri je ove sezone učestvovao u 17 golova – jedino je Bruno Fernandeš u top pet evropskih liga učestvovao kod više (16 golova, deset asistencija). Sa boka, kao ofanzivni vezista, polušpic – potpuno je nebitno, kad Suarez nema dan, Ljorente je tu da ga „pogura“. Od dosadašnjih osam ligaških asistencija (uz Aspasa najbolji paker lige) polovinu je namestio upravo Urugvajcu, jedinom produktivnijem saigraču ekipe. Ono što posebno fascinira kod Ljorentea jeste njegova hirurška preciznost. U La Ligi je uputio 27 udaraca za sezonu, od čega 15 u okvir gola – devet je završilo u mreži. Jedan je postigao i u Ligi šampiona protiv Salcburga.

„Pred početak sezone sam sebi postavio cilj da postignem deset golova i već sam ga ostvario“, rekao je Ljorente posle pobede nad baskijskim timom. I pitanje je koliko bi ih još imao kraj svog imena samo da zbog svoje polivalentnosti nije bio prvi izbor Čola Simeonea kad god i na kojoj god poziciji da je trebalo zakrpiti rupu.

U nedavnoj anketi madridske Marke izglasan je za najboljeg fudbalera Primere u ovom trenutku. Ispred Suareza, Mesija, Benzeme, Modrića… Potpuno zasluženo, kao što ga je potpuno zasluženo i Luis Enrike uvrstio na spisak španske reprezentacije za predstojeće kvalifikacije i ukazao mu šansu da upiše zvaničan debi za nacionalni tim. Tek u 26. godini!

Čolov univerzalac, Suarezov „prvi pomoćnik“, lider lidera Primere. Sve to za, podsetimo, 30.000.000 evra. Biće – najbolji posao Atletika. Ili je to pak „besplatni“ Suarez? Da ne ulazimo u debatu, složićete se, poklon kakav teško da će Jorgandžije nekada u budućnosti dobiti od Barselone i Reala.

PRIMERA – 28. KOLO

Petak

Betis – Levante 2:0 (0:0)

/Fekir 70, Huanmi 75/

Subota

Bilbao – Eibar 1:1 (1:1)

/Berčiče 9 – Kike 17/

Selta – Real Madrid 1:3 (1:2)

/Mina 40 – Benzema 20, 30, Asensio 90+3/

Ueska – Osasuna 0:0

Valjadolid – Sevilja 1:1 (1:0)

/Oreljana 44pen – Bono 90+4/

Nedelja

14.00: (1,92) Hetafe (3,25) Elče (4,50)

16.15: (2,10) Valensija (3,35) Granada (3,60)

16.15: (1,42) Viljareal (4,30) Kadiz (8,50)

18.30: (1,38) Atletiko M. (4,40) Alaves (10,0)

21.00: (3,70) Sosijedad (3,60) Barselona (1,98)

***kvote su podložne promenama

 

 

 





Source link

Slicni artikli

Top