You are here
Home > Fudbal > Clásico Del Sur – kad prijatelj postane zakleti neprijatelj

Clásico Del Sur – kad prijatelj postane zakleti neprijatelj

Portal logo

Takozvana predgrađa Buenos Ajresa, koja formiraju širi pojam ove južnoameričke prestonice poznat kao Gran area, podeljena su na tri zone – Severnu, Zapadnu i Južnu. U čitavu ovu regiju spada i zaseban grad La Plata, formirajući tako jednu celinu koja pokriva preko 3.300 metara kvadratnih i koja je dom za približno 14 miliona stanovnika. Pored toga Gran Buenos Ajres je i mesto prebivališta za 80 profesionalnih fudbalskih klubova, koji svoje nastupe imaju od najjačeg ranga takmičenja, pa sve do Primere D Metropolitano. Svaki od njih, baš svaki, ima gotovo urođen animozitet, koji se u ovom delu sveta popularno oslovljava kao i klasični rival, a okršaji takvih ekipa nazivaju se, kako drugačije, nego Klasik!

Temelji rivalstava uglavnom sežu u prirodu društvenog staleža, geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Veliki broj njih postoji i održava se i preko jednog veka, ali postoje i oni koji su se kao rivali prepoznali tek u poslednjih nekoliko decenija, ili su bar zvanično njihovi susreti tada počeli da se smatraju klasikom, iako su tendencije da u to izraste, postojale gotovo od samog nastanka istih. Upravo ovo je priča o jednom takvom neprijateljstvu, kog možemo slobodno da oslovimo kao najmlađe u široj gradskoj zoni.

Partido, iliti grad – ali opet, ne sa takvim ovlašćenjima – pod imenom Lomas de Zamora, nalazi se u južnoj zoni Buenos Ajresa, a kao jedan bario, odnosno četvrt, izdvaja se Banfild. Udaljen gotovo 15 kilometara od autonomnog centra prestonice, a sa preko 223.000 stanovnika najnaseljeniji je kvart u ovom okrugu. Sa kućama skromne drvene građe, koje su se nalazile u neposrednoj blizini današnnje železničke stanice, koju je 1873. godine otvorio Edvard Banfild, generalni direktor kompanije Južne železnice BA, po kome je ovaj kraj kasnije i poneo ime, istorija naselja započela je formiranje svojih temelja, primorana pandemijom žute groznice, kada je veliki broj porodica emigrirao iz centralnih krajeva glavnog grada.

20.15: (2,35) Banfild (3,00) Lanus (3,10)

Uz njegovu istočnu granicu pružaju se dva naselja pod nazivom Lanus Este i Lanus Oeste, koji sa još nekolicinom kvartovima čine jedan drugi partido, poznatiji kao Lanus. Ime je poneo u čast Anakarsisa Lanusa, argentinskog preduzetnika francusko-baskijskog porekla, koji je za vreme secesionističkog pokreta bio zamenik šefa policije u Buenos Ajresu. Najpoznatiji je po tome što je tokom Paragvajskog rata prodavao naoružanje vojskama Trojnog saveza (Brazilu, Urugvaju i Argentini), što ga je učinilo jednim od najbogatijih ljudi na kontinentu. Kraj je godinama važio, a i danas je to slučaj, za jedan od najsiromašnijih. Između ostalog, baš u Lanusu rođen je i legendarni Dijego Armando Maradona.

Obe četvrti u južnoj zoni dobro su poznate i u svetu argentinskog fudbala, najviše po tome što predstavljaju dom za dva istoimena kluba. Banfild i Lanus, nekada dobri prijatelji, danas zakleti protivnici, formiraju jedno od najžešćih rivalstava današnjice, poznatijeg pod imenom Clásico Del Sur, u prevodu Južni Klasiko!

Njihovo intenzivno rivalstvo počelo je da se oblikuje sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada su obe institucije svoje nastupe imale u okviru Druge divizije, a zbog samog perioda nastanka, rivalstvo se smatra jednim od najmlađih u zemlji. Antipatija među njima se do te mere povećala da je danas Južni Klasiko drugi najveći derbi u južnom delu prestonice, odmah iza derbija između Rasinga i Independijentea, poznatijeg kao Klasiko Aveljanede.

Istorija Banfilda seže u 1896. godinu, mada po nekim izvorima, poreklo datira i u polovinu osme decenije 19. veka, kada su se mnoge porodice anglosaksonskog, škotskog i irskog porekla nastanile u istoimenom naselju, tada poprilično udaljenom od centra grada. Ove porodice su sa svojim kućama u stilu engleskih vila i sa viktorijanskom socijalnom dinamikom dale predgrađu izrazito britanski profil.

Početkom 1896. grupa engleskih trgovaca odlučila je da osnuje klub, koji su nazvali po mestu njihovog prebivališta. Vodeće ličnosti u ovoj grupi, na osnovu čije inicijative je i stvoren tim, bila su dva potpuno različita tipa čoveka i ličnosti. Danijel Kingsland bio je poljoprivrednik i izvoznik stoke u Veliku Britaniju, a Džordž Barton je bio ekonomista i računovođa raznim industrijalcima sa diplomom Kembridža.

Klub je prvenstveno rođen kao institucija namenjena da ispuni društvenu ulogu, iznad sporta. Prvi zvaničan nastup klub beleži odigravanjem jedne kriket utakmice, sporta čiji je predsednik bio ljubitelj. A prvo polje koje je između ostalog služilo i za fudbalske predstave bilo je smešteno u blizini železničke stanice, i bilo je u Kingslandovom vlasništvu, na koje je povremeno izvodio svoja stada.

Sa druge strane, klub Atletiko Lanus osnovan je 1915. godine. Ime prvobitno potiče, kao što je već pomenuto od Anarkasisa Lanusa. Dve institucije prethodile su stvaranju novog kluba. S jedne strane bio je to Atletski klub Lanus, osnovan 1897, koji je sa fudbalskom sekcijom počeo da učestvuje na turniru za mlade igrače 1899. godine. Kasnije se u zvaničnim spisima pojavljuje pod imenom Lanus Junajted, koji je učestvovao u gradskim kupovima u periodu od 1912. do 1914.

Zvanično 3. januara 1915, spajanjem dve institucije iz ovog kraja, Lanus Junajteda i El Progresa, osnovan je novi tim, kakvog poznajemo i danas. Postoji nekoliko verzija zašto je došlo do ujedinjavanja ova dva sastava. Najprihvaćenija je ona koja ukazuje na potrebe tadašnjeg stanovništva ovog kraja koji je bio poprilično zabačen, naročito posle izgradnje nasipa uz reku Riačueljo zbog čestih poplava, a koja ih je bukvalno odsekla od ostatka grada, da konačno i oni dobiju konkurentsku instituciju, i da se barem kroz sport osete kao stanovnici prestonice. Novi klub ubrzo je postao poznat pod nadimkom El Granate, zbog prepoznatljive boje njihovih uniformi. Mada ima i onih koji smatraju da nadimak potiče od eksplozivne naprave, aludirajući na najvećeg trgovca oružjem po kome klub i nosi ime.

——————

Mozzart asistenti dolaze na vaš prag radi uplate depozita – svakog dana biće dostupni od 08 do 22,

a brojeve telefona na koje ih možete pozvati pronađite OVDE.

——————

Barem u ranim danima, El Taladro i Granate bili su najbolje komšije. Umesto međusobno, što je danas slučaj, tih godina svoje najveće rivale videli su u klubovima poput Los Andesa za Banfild i Taljeres iz susedne Remedios Eskalada, koji je predstavljao ljutog neprijelja Lanusu. Iako se njihov prvi nezvaničan susret završio pravim prijateljskim razulatatom 1:1, kako su vremena prolazila, srčani odnosi između njih postepeno su se gasili, a njihova sve veća nenaklonjenost pokazala se kao uzajamna. Ipak prijateljski odnosi zadržali su se sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka.

Prvi duel, mada još nekategorizovan kao klasik, u profesionalnoj eri odigrao se na neutralnom terenu Taljeresa u Remedios Eskaladi, u septembru 1940. godine. Banfild je posebno upamtio ovaj susret, jer je u njemu trijumfovao sa ubedljivih 5:0, rezultatom koji se između ovih klubova neće ponoviti u narednih gotovo 70 godina. El Granate je na osvetu morao da čeka sve do maja 1954. godine. Ponoseći se osnovom tima koja je tih godina dobila nadimak The Harlem Globetrotters u čast istoimenog slavnog američkog košarkaškog tima, Lanus je savladao Banfild sa ubedljivih 4:0, u sezoni koju će obeležiti drugi pad Bušilica u nižu kategoriju.

U periodu između 1966. i 1977, Banfild je bio bez poraza u 16 uzastopnih okršaja, što do danas predstavlja najduži niz nekog od ova dva aktera. Bili su to poslednji okršaji pre nego što je lošim kampanjama krajem 1979. Lanus ispao čak dva ranga niže u Primeru C, gde će provesti tri mučne sezone. Ovo ispadanje i dalje predstavlja izvor podsmeha među pristalicama Banfilda, koji su lokalni derbi nazvali – El „C“lasic.

Obe ekipe su tokom osamdesetih igrale u novoformiranoj Nasional B ligi, što je tada, a i danas, drugi rang takmičenja na nivou Argentine. Stara rivalstva sa Los Andesom i Taljeresom polako su jenjavala, a od te decenije varnice novog rivalstva počelu su sve više da pršte, preteći da stvore ozbiljan požar u već ionako destabilizovanim južnim krajevima grada.

Tokom kasnih osamdesetih i početkom devedesetih, oba kluba počinju da se izdižu iz mora osrednjih klubova. U najači rang takmičenja prvi se vratio Lanus 1992, a godinu dana kasnije stigao je i Banfild. Brzim rastom bara brava navijačkih grupa, protkanim pojedinim naslovima u lokalnoj štampi, rivalstvo je sve više dobijalo na značaju, kada je i zvanično počelo da se smatra klasikom.

Granate su tokom devedesetih sebe izdigle na viši nivo od novostečenog rivala, kada su 1996. godine prvi put osvojile jedan internacionalni trofej u vidu Kopa KONMEBOL, preteče današnje Kopa Sudamerikane. Iste godine, ponovile su ubedljivu pobedu od 4:0 nad Banfildom, a golove su postigle neke od najvećih legendi ovog kluba poput Uga Moralesa (2), Arijela Ibagaze i Klaudija Enrija. Lanus je, takođe, prvi osvojio prvenstvo u profesionalnoj eri, u formatu Apertura za 2007. godinu. Za najdražu pobedu u istoriji klasika, navijači Granata smatraju trijumf upravo u toj šampionskoj sezoni, režiran posle preokreta i golova današnjeg vremešnog idola Hosea Sanda, a koji je ironično došao upravo iz redova Banfilda. Ova pobeda im je omogućila da ostanu na vrhu tabele, dok je njihov rival morao da se zadovolji trećim mestom sa šest bodova manje.

Naredne godine, Bušilice su se osvetile za ovaj poraz, reprizirajući rezultat od pre 70 godina, ali ovoga puta u gostima. Miris petarde osećao se na La Fortalezi, a plamen koji je dodirnuo fitilj upalio je Dario Cvitanić sa dva postignuta gola. U listu strelaca tog dana upisali su se i Lusijano Siveli, Fabijan Santana i Maksimilijano Laso. Godinu dana posle nezaboravne pobede i Banfild je podigao šampionski pehar u formatu Apertura 2009, a član ove generacije između ostalih bio je i Hames Rodrigez. Ovo ipak nije bio prvi nacionalni trofej za zeleno-bele, kojima je priznat gradski Kup, kao nacionalno takmičenje, osvojen 1921. godine.

Do danas Južni Klasiko igrao se ukupno 102 puta. Uspešniji u ovim okršajima je Banfild, koji je ostvario 41 trijumf, naspram Lanusove 33 pobede, dok je 28 puta susret okončan bez pobednika. Iako Bušilice vode u međusobnim susretima, ipak u opštoj statistici Granate su danas uspešniji klub, sa dve titule nacionalnog prvaka, već pomenuta Apertura 2007, ali i 2016. kada su u finalu ubedljivo savladale San Lorenco. Pored toga, u vitrinama Lanusa nalaze se i dva internacionalna pehara, u suštini namenjena osvajaču istog takmičenja, nekada Kopa KONMEBOL (1996), danas Kopa Sudamerikani koju su osvojili 2013. godine.

Na poslednjih 10 međusobnih okršaja, Lanus je ostvario pet trijumfa, naspram Banfildove tri pobede, računajući i onu u poslednjem duelu, odigranom 9. novembra na La Fortalezi minule godine, dok su se tek dva duela završila nerešenim ishodom. Međutim, poslednji put kada je Lanus uspeo da savlada Bušilice bilo je to još 2. aprila 2017 godine.

Meč Banfild – Lanus možete da pogledate u direktnom prenosu na sajtu mozzartbet.com. Dovoljno je samo da budete registrovani, a registracija je besplatna.

ARGENTINA, LIGA KUP – 6. KOLO

Petak

Njuels – Union Santa Fe 0:0

Subota

Sentral kordoba – Estudijantes 1:1 (1:1)

/Bročero 18 – Godoj 23/

18.00: (1,85) Himnasija La Plata (3,35) Atletiko Tukuman (4,10)

18.00: (2,90) Patronato (3,00) Urakan (2,50)

20.15: (2,35) Banfild (3,00) Lanus (3,10)

22.30: (2,55) Velez (2,95) Independijente (2,85)

Nedelja

01.00: (8,50) Godoj Kruz (4,50) River Plejt (1,35)

18.00: (4,00) Sarmijento (3,25) Defensa i Hustisija (1,92)

20.15: (2,10) Kolon (3,05) Rosario (3,60)

22.30: (1,97) San Lorenco (3,25) Aldosivi (3,80)

Ponedeljak

01.00: (1,75) Boka Juniors (3,45) Taljeres (4,60)

23.00: (2,60) Arsenal Sarandi (3,00) Platense (2,75)

Utorak

01.15: (2,40) Rasing (3,00) Argentinos Juniors (3,05)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ





Source link

Slicni artikli

Top