You are here
Home > Fudbal > PRELAZZI: Veliki zli Madža u nekom drugom filmu

PRELAZZI: Veliki zli Madža u nekom drugom filmu

Portal logo


Od antičkih tragedija, preko bajki i basni, preko Šekspirovih komada i srpske narodne epike, do holivudskih serija i filmova, svaka priča, svaki zaplet mora da ima svog negativca.

Nekad je to kakav nervozni bog, nekada vuk što duva kuću ili jede bakutanere, nekada princ ispunjen žudnjom, nekad bradati četnik il’ Hitler lično, nekad terorista kojeg će heroj, američki vojnik, da samozadovoljno skine snajperom pa da natoči sebi najbolji burbon iz Kentakija…

… a nekad je i devetnaestogodišnji klinac.

Od svih negativaca koje je mogla da izrodi (sjajna) dokumentarna serija „Sunderland ‘Till I Die“ na Netfliksu, koja u dve sezone slika posrtanje jednog od velikana engleskog fudbala, njihov pad iz Čempionšipa u Ligu jedan iz koje se još nisu izbatrgali – a neće im to biti prelako ni u ovom prolećnom finišu – od svih kastastrofa koji su se odvijali pred očima navijača, sa nezainteresovanom ili kradljivom upravom, sa lošim i gorim trenerima, sa ugovorima koji su predstavljali betonske cipele, na kraju je ceh maltene sam platio jedan klinac.

Džoš Madža predstavljen je, a znamo kako mediji umeju da utiču na javno mnjenje, kao epitom svega lošeg u modernom fudbalu.

Proklamovani spasilac, najtalentovaniji dečak koji je obukao crveno-beli dres još od Alana Džonstona, prekonoći se prometnuo u pobegulju, lika kojeg u čeljustima drži halapljivi agent, simbol igrača koje baš briga za ljude koji plaćaju karte i gube živce zbog svog kluba.

Tome je pomalo doprineo i sam. Postoji scena kada, na nekoj svečanoj večeri sa navijačima uoči novogodišnjih praznika, obećava da će produžiti ugovor i da će se Sanderlend izvući iz bule u koju je upao, a onda tri dana kasnije odbija sve ponude uprave i odjednom je u Francuskoj, u Bordou, za nekih milion i po funti; nije mu to možda trebalo, ali imao je tako malo godina da nije i ne sme biti jedini negativac u hororu zvanom Sanderlend.

S takvom reputacijom Džoš Madža, kada bismo napisali čitavo ime mladog Nigerijca rođenog i odraslog u Londonu, to bi preopteretilo resurse ovog sajta, ali evo ga jednom, „za upis“, s takvom reputacijom Džošua Erovoli Orisunmihare Oluvaseun Madža nestao je s radara engleskog fudbala, i bivao bi pomenut tek uzgred, kao jedan od groznih primera šta se desi kada izneveriš ceo jedan grad i ceo jedan klub i živiš po ritmovima nekih drugih.

To, naravno, nije bila cela istina. Sanderlend je imao toliko problema i pre i posle Madže da je sasvim nefer misliti da je on presudno doprineo njihovim nevoljama; znaju to sigurno oni proterani sa Stadiona svetlosti (što zbog korone, što zbog besmisla), pa im svaki gol – a dosad su bila dva – koji Madža postiže u Premijer ligi biva nešto između kaustične sode i osećaja ponosa što je, eto, ipak uspeo, kao što se pomalo videlo da hoće.

Da parabola o „bludnom sinu“ bude potpuna, Džoš Madža se pozajmicom u Fulam samo vratio na mesto gde je prvi put počeo ozbiljno da sanja o karijeri i o tome da bi jednog dana mogao da zaigra za zemlju svojih roditelja.

Stadion Sanderlenda (©Reuters)

Rođen u Luišamu, odrastao u Pimliku, gde se bašte i dvorci sučeljavaju sa socijalnim stanovima u kojima rastu klinci doseljenika ko zna odakle, Madža je bio pulen humanitarne organizacije Kinetic, čiji je cilj da se deca okrenu sportu, a ne kriminalu. Odatle ga je put vodio, prirodno, baš u Palas i u Fulam, ali tamo su procenili da nije dovoljno nadaren, pa se preselio daleko na sever.

Na severu se, što bi rekli loši pisci i dobri taksisti, „desilo to što se desilo“ i Džoš Madža je za svega nekoliko meseci prošao put od svetionika što obasjava put u tmini sedmostrukom šampionu Engleske, a kojeg Kris Kolman (i on nekadašnja legenda Fulama, eto kako se to namesti) lično otkriva i protežira, videći u njemu nešto što prethodnici nisu, do derikože i jadnika koji na cedilu ostavlja svoje drugove i grad koji ga je prigrlio kad ga niko drugi hteo nije.

A onda je, gotovo niotkuda, posle ni po čemu spektakularnog boravka u Francuskoj – pride mu je moralo dozlogrditi kada je čuo da i Bordo ima brojne finansijske i ine nedaće; verovatno je opsovao i sebe i agenta i tu loptu što mu diktira život – došao da bude spasilac u jednoj drugoj priči.

Prvo na pozajmicu, nalik na sve one probe koje je imao, a posle, videćemo…

Od svih davljenika u engleskom najvišem rangu – ne računajući Brajton, koji se u tom ubogom društvu našao uglavnom zbog baksuzluka i promašenih zicera – Fulam Skota Parkera deluje kao da bi samo za njih bila grehota da ih dogodine ne gledamo u Premijer ligi.

Nakon početnog privikavanja i uklapanja, Fulam je počeo da igra fudbal, a rutinska pobeda nad Liverpulom i pre toga još rutinskija pobeda nad Evertonom (u kojoj će Madža postići svoj prvi i svoj drugi gol) pokazala je koliko dobri umeju da budu.

Parker nema teret ni ogromnih pojačanja kakav je morao, ne svojom krivicom, da nosi Slaviša Jokanović; niti ogromnog imena kakav je, u istom delu Londona, došao glave Frenku Lampardu. Ako je kao igrač bio previše potcenjen, onda je takav i kao trener, što mu u ovom trenutku odgovara.

Madža sa saigračima u Fulamu (©Reuters)Madža sa saigračima u Fulamu (©Reuters)

Možda je Aleksandar Mitrović, uporan, snažan i nepokolebljiv, bio slika i prilika Fulama od prošle sezone – a srpski as je ove platio danak povredama i činjenici da sada Englezi dobro znaju šta ume, pa obraćaju posebnu pažnju na njega – no onda su Ademola Lukman, Džoš Madža i Dekordova-Rid metafora za Parkerov ovogodišnji sastav: bili su skrajnuti, nestajali su sa radara, samo da bi se pojavili u Zapadnom Londonu i počeli da nerviraju i maltretiraju velike klubove.

Skot Parker večeras će verovatno biti na pogrešnom kraju školovanja Pepa Gvardiole, ali za onaj zbir koji je njemu važan, na bod(ove) protiv Sitija se nije ni računalo.

Pa ipak, ako postoji neko ko bi svojom energijom, snalažljivošću i glađu mogao da napravi probleme bivšim i budućim šampionima Engleske, to je momak sa pet imena, veći negativac Netfliks-ere i severne Engleske od svakog bradatog četnika iz Bulajićevih filmova ili teroriste kojeg bez problema rešava američki snajperista.

Možda, samo možda, buduća zvezda neke nove serije, zbog koje ga publika, za promenu, neće mrzeti.

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista Mozzart Sporta

PREMIJER LIGA – 28. KOLO

Petak

Njukasl – Aston Vila 1:1 (0:0)

/Lasels 94 – Votkins 87/

Subota

13.30: (4,90) Lids (3,60) Čelsi (1,75)

16.00: (2,35) Kristal Palas (3,00) Vest Bromvič (3,40)

18.30: (1,87) Everton (3,45) Barnli (4,40)

21.00: (8,50) Fulam (4,80) Mančester Siti (1,37)

Nedelja

13.00: (2,85) Sautempton (2,90) Brajton (2,80)

15.00: (1,55) Lester (3,80) Šefild Junajted (7,00)

17.30: (2,70) Arsenal (3,15) Totenhem (2,70)

20.15: (1,87) Mančester Junajted (3,50) Vest Hem (4,30)

Ponedeljak

21.00: (4,40) Vulverhempton (3,50) Liverpul (1,85)

*** kvote su podložne promenama





Source link

Slicni artikli

Top