You are here
Home > Košarka > Savić – najbolja Partizanova vest ove sezone

Savić – najbolja Partizanova vest ove sezone

Portal logo


U moru crnih i sivih vesti i oblaka koji su se nadvili nad Humskom ulicom, konačno se pojavila informacija koja je, kao u onoj navijačkoj pesmi, obasjala malo prostor iznad košarkaškog kluba Partizan. Parni valjak je ove sezone ostao bez goriva, trokirao je na svim poljima, navijači čupaju kosu i grizu nokte, a spas u celoj priči mogao bi da donese, ni manje ni više nego košarkaška legenda – Zoran Savić, na poziciji sportskog direktora.

Posle ekskluzive MOZZART Sporta da Savić stiže u Partizan, oni obojeniji partizanovci su se namrštili. Ne prijaju im ušima nekadašnje Savićeve reči da je zvezdaš. Mada je on sebe više profilisao kao fudbalskog navijača Zvezde priznanjima da je kao mladić dolazio da gleda utakmice crveno-belih. Sa druge strane, zvezdašima nije omiljen jer je nekoliko puta pred kraj karijere figurirao kao pojačanje Zvezde ali nije prihvatao rizik da ulazi u tadašnji klub koji bio sve osim stabilnog i organizovanog. Pre nekoliko godina se na njega obrušila i uprava Crvene zvezde prozivajući ga joj otima mlade talente jer je svog klijenta Voju Stojanovića odveo u italijansku Orlandinu. Ispostavilo se da je Zvezda dobila propisano obeštećenje i da je sve bilo po zakonu.

Savić nije opterećen klupskim bojama ni navijačkim podelama, kod njega su u prvom planu košarka i posao. A kao košarkaš je radio strašan posao. Iako je igrao u generacijama sa većim zvezdama, pa i talentovanijima od njega, bio je ona vrsta igrača bez koje veliki timovi ne bi osvajali trofeje a zvezde se ne bi šepurile. Neverovatno koristan igrač. Vezivno tkivo svakog uspeha, miljenik svakog trenera, saborac svakog saigrača. Njegov igrački CV to najbolje govori.

Potrebno je vremena da se nabroji šta je sve ovaj čovek uradio u karijeri, ali – vremena za tako nešto mora da se nađe, čisto da bismo dobili jasnu sliku o kakvoj košarkaškoj veličini je reč. Sa reprezentacijom je osvojio svetsko zlato (1990), tri evropska zlata (1991, 1995, 1997) i olimpijsko srebro (1996). Osvojio je tri Evrolige (1990, 1991, 1998), bio MVP Fajnal fora Evrolige 1998. godine nastupajući za Virtus, uzeo je Kup Koraća 1994. godine, osvajao je špansku ligu i kup, italijansku ligu i kup, dve jugoslovenske lige i dva kupa, grčki kup i turski Superkup. Najvažnije od svega za sadašnji momenat, pamte se i Savićevićevi uspesi na poziciji generalnog menadžera u Fortitudu i kasnije u Barseloni.

Za razliku od mnogih njegovih saigrača iz treofejnih generacija Plavih koji su se odlučili za trenerske klupe ili direktorske i predsedničke fotelje, on je najbrže rešio da bude sam svoj gazda i ušao je u menadžerske vode, tako da mu ni kontakti ni poznavanje igrača nisu slabija strana. Naprotiv. Tokom karijere je zastupao imena poput Rođera Grimaua, Dalibora Bagarića, Milana Mačvana, Dejana Todorovića, Zorana Nikolića, Filipa Petruševa… Trenere poput Ćavija Paskvala i Vlada Šćepanovića.

Podsećanja radi, navešćemo primere dvojice bivših agenata koji uspešno rade u košarci: Rod Pelinka (bivši agent Kobija Brajanta) sada je potpredsednik košarkaških operacija u Los Anđeles Lejkersima, a Arn Telem je potpredsednik Detroit Pistonsa. Ima još takvih primera. Na sve to, Savić je bio brutalan košarkaš. Zna kako košarka funkcioniše iz svih uglova gledano. I kao košarkaš i kao sportski direktor i kao agent.

Stavimo stvari u perspektivu.

Posle odlaska Duška Vujoševića iz Partizana krenuli su i problemi. Klub je upao u finansijske poteškoće, a to su pratili timovi i budžeti koji nisu dostojni crno-belog dresa. Dolaskom Ostoje Mijailovića u klub stvari su se poboljšale, Partizan je stigao do toga da dovodi kvalitetnije igrače, da vraća dugove, ali i napada Evroligu. I sve je to propalo pojavom virusa korona, da bi sve otišlo dođavola ove sezone i sada je Partizan opet nekako na početku, bez trenera, tima… Već sedam godina traje mučenje crno-belih i jasno je da nešto moraju da izmene u radu i pristupu.

Najavljena je promena strategije, očigledno ne ide sa ovolikim polovnim strancima, tako da je ideja da se crno-beli okrenu sebi i domaćim igračima, uz pomoć stranaca naravno, ali manjeg broja njih, a da budu kvalitetniji.

Zato klub nije želeo da čeka, ova sezona je suštinski završena, pa crno-beli već sada moraju da se bave letom kada ih čekaju brojne promene u najavi. Posle odlaska Nikole Lončara postojala su dva pitanja: ko će doći na njegovo mesto i kada? Deluje da su odgovori – Zoran Savić i sledeće nedelje. Naravno, sve to treba da se ozvaniči. I ni jedno ni drugo nije slučajno.

Ako ćemo da sudimo po Savićevim rečima iz prethodne decenije, one se poklapaju sa željom i idejom Partizana za narednu sezonu. A možda će Partizanu kao i celokupnoj srpskoj košarci da prija malo neprijatne istine koju Savić ume da istrese onako nevesinjski britko i oštro umesto što se navijačima mažu oči, poturaju prosečni stranci i serviraju sve gori rezultati. Kod Savića nema patetike i ume da direktnim analizama sruši neke mitove o ‘zemlji košarke’.

Još pre sedam godina Savić je komentarisao košarkašku scenu i napravio u nekoliko rečenica analizu i sintezu svega što se događalo tada, a nije mnogo drugačije evo i dan-danas.

Ključne reči – deset srpskih mladih i talentovanih košarakaša i dva Amerikanca.

Evroliga ne plače za našim timovima, njih ne interesuju ni Zvezda ni Partizan, jer su klubovi u dugovima. I uopšte nisu zabrinuti što crno-belih sledeće sezone neće biti u Evroligi ili što crveno-belih nije bilo 14 godina. Čime oni zarađuju od večitih? Nemaju koristi od TV prava, nemaju kvalitet, dobar rad, pa ako nemaju novac, kao što nemaju, onda neka se okrenu stvaranju mladih igrača. Kako možete da od 1.750.000 evra državnih para razigravate Francuze, Letonce, Slovence. Ne, država treba da im da i ako treba dva miliona evra, ali da onda kaže hoću deset srpskih mladih i talentovanih košarkaša i dva Amerikanca i tačka. To je najednostavnije ulaganje„, rekao je tada Savić u intervjuu za Blic.

I nedavno je kritički govorio o stanju u košarci generalno.

Problem je što Evroliga gleda svoj interes, kao i FIBA, kao i NBA. Nema jednog tela kao UEFA u fudbalu, gde se zna kada mora da se završi sezona. Košarka je potpuno haotična u ovom momentu„.

I neće se završiti samo na rečima, pa će Savić probati da na delu promeni šta može. Ako bude nastavio idejom za koju se ranije zalagao, a ona je svakako primarna za Partizan za sledeću sezonu, gledaćemo više domaćih igrača, a manje stranaca.

Ništa nema bez rada. Koliko uložiš toliko će se vratiti. Nešto ima u talentu, ali to je samo petina uspeha. Iskustvo mi govori da je samo pet odsto sportista su ekstra talenti, i manje. Takvi mogu do uspeha zahvaljujući svom talentu”, rekaoje Savić u jednom intervjuu za Mozzart Sport.

Naravno, pre svake detaljnije priče čeka ozvaničenje saradnje Savića i Partizana.

Potom će će Savić sa upravom kluba rešavati pitanje trenera, a onda zajedno sa trenerom gledati kakva je sudbina sadašnjih prvotimaca, te kakva je situacija na tržištu, ko može da se dovede i na kojim pozicijama. Jasno je da ga čeka veliki posao u Partizanu. Ali, suštinski su mu crno-beli donekle olakšali posao jer su se u toku sezone rastali sa Kodijem Milerom Mekintajerom, Aleksejom Nikolićem, Stefanom Jankovićem, Brajanom Angolom i Nemanjom Gordićem i taj način rasteretili roster.

Pomogao mu je Partizan i sa davanjem šanse mlađima – Urošu Trifunoviću, Nikoli Radovanoviću, Đorđiju Jovanoviću, Lazaru Stefanoviću, a tu je Luka Tarlać koji se oporavlja od teže povrede, a na radaru je i Vidan Dronjak. Na sve to, profesionalni ugovor sa crno-belima potpisao talentovani plejmejker crno-belih juniora i U19 reprezentacije Srbije, Mihailo Petrović.

Naplaćao se Partizan nesigurnih stranaca, pa je ideja da se vrati korenima i upravo u svemu tome bi važnu ulogu trebalo da ima Zoran Savić. Navijači su se tokom cele sezone žalili na strance, tražili domaće snage, a izgleda da će ih i dobiti od sledeće sezone sa Savićem kao idejnim tvorcem ekipe.

Samo, za tako nešto je potrebno strpljenje i vreme…





Source link

Slicni artikli

Top