You are here
Home > Fudbal > Anjeli bi da menja Ligu šampiona, a ne zna da sredi Juventus

Anjeli bi da menja Ligu šampiona, a ne zna da sredi Juventus

Portal logo


Poželeo je Andrea Anjeli da menja Ligu šampiona, a Juventus nikako da promeni u tim sposoban da je osvoji. Za 11 godina koliko rukovodi Starom damom nijednom nije bio blizu peharu sa „velikim ušima“. Do dva finala je njegov klub stigao, ali je bio i igrački i rezultatski nedostojan okršaja sa Barselonom u Berlinu 2015. i Realom 2017. u Kardifu.

U oba slučaja na klupi je sedeo Masimilijano Alegri. Isti onaj koga je Anjeli oterao i(li) kome nije verovao. Isti onaj koji je negovao takmičarski fudbal do srži, uživajući u pobedama više nego u estetici. Isti onaj koji je znao taktičkim minijaturama da anestezira moćni napad Barselone (bez gola u četvrtfinalu 2017), a za tri minuta preokrene protiv Totenhema (2018), vrati se iz mrtvih u Madridu i stigne na ivicu senzacije, samo da mu sudije i Kristijano Ronaldo nisu oduzele priliku da se bori za još jedan pehar.

Ne, Maks nije valjao predsedniku u završnici mandata. Mauricio Sari jeste, kao slatkorečivi zagovornik lepog fudbala (jedva odbranio šampionski naslov). Identično kao Andrea Pirlo, pošto je legenda kluba i, eto, ne dira se iako mu se ekipa redovno muči i nije u stanju da valorizije prednost igrača više duže od sat vremena. Zato krah u sudaru sa Portom, zato deset bodova manje od Intera, zato izvesni kraj šampionskog ciklusa. Još jedna propala sezona u Ligi šampiona, poslednji put osvojena udarcem Vladimira Jugovića u završnoj seriji penala u rimskom finalu 1996. portiv Ajaksa.

Minule dve sezone su slika i prilika Anjelijevih nerazumnih poteza. U oba slučaja crno-beli su učešće u takmičenju koje im je opsesija završili na prvoj stepenici eliminacione faze. Na skoro identičan način: Pirovim pobedama. Gubili su, preokretali, dobijali revanše i ispadali. Lane im 2:1 nije bilo dovoljno, jer je Lion posle 1:0 kod kuće prošao dalje zbog gola u gostima, da bi u utorak veče na mišiće izvojevanih 3:2 imalo ukus poraza, zbog Portovih 2:1 sa stadiona „Dragao“. Sezonu ranije Juve je, takođe, ispao na svom terenu, s tom razlikom što je iz Amsterdama doneo pozitivan rezultat (1:1), a onda su ga Doni van de Bek i Matijs de Liht podsetili koliko mora da uči i raste.

Samo što to ne vide Andrea Anjeli i njegovi saradnici Fabio Patariči i Pavel Nedved. Predsednik i direktorski tandem su od odlaska Maksa Alegrija potrošili više od 350.000.000 evra na pojačanja, a na prste jedne ruke se mogu nabrojati pogoci, igrači koji prave razliku, imajući u vidu status, cenu i učinak. Matijs de Liht, Federiko Kjeza i Alvaro Morata. Za četiri prelazna roka tri pogotka. Ostali – poput Kuluševksog, Pelegrinija, Danila, Demirala, Rabioa, Ramzija, Mekenija i Artura (iz ove perspektive deluje preterivanje platiti Brazilca 72.000.000 evra) teško da su opravdali očekivanja.

Juventus deluje tromo, nezainteresovano, sito. Nema gladi, energije koja vuče napred i kad umor pritiska. Nema igrača spremnog da preuzme odgovornost. Svi gledaju ka Kristijanu Ronaldu, čekaju da reši meč, a potrefilo se da je Portugalac protiv Porta odigrao jednu od najslabijih partija od dolaska u Torino. Ama baš ništa mu nije polazilo za nogom, a saigrači su ga uporno forsirali nadajući se magiji čoveka dovedenog da rešava baš ovakve utakmice i Juventusu donese trofej čekan četvrt veka.

Ronaldo je izdao Juventus. Doduše, ne samo on. Zbog onoga što predstavlja, Kristijano je morao da bude odlučujući faktor, trebalo da da preuzme odgoovrnost kao lider ekipe, jer je igrač od koga se godinama najviše očekuje. Nije, ipak, samo on kriv. Ne zaboravite da je Juve imao igrača više duže od sat vremena, morao je da stvori više šansi. Makar da centrira 50 puta, fudbaleri Porta su svesno puštali crno-bele da ubacuju loptu u šesnaesterac, trebalo je napasti prostor ispred peterca“, smatra nekadašnji kapiten Stare dame, Alesandro del Pjero.

Pirlo i Kjeza (© Reuters)Pirlo i Kjeza (© Reuters)

Već sad se može reći da je Juventusov projekat sa Ronaldom na staklenim nogama. Praktično, pred pucanjem. U tri godine otkako ga je kupio stigao je najdalje do četvrtfinala Lige šampiona. Ostala mu je još jedna šansa, naredne sezone, pre nego što mu u junu 2022. istekne ugovor, ali 117.000.000 evra uloženih u dolazak iz Reala koštao kao kajgana Svetog Petra. Portugalac sa godišnjom platom od 31.000.000 evra neto predstavlja ogromno opterećenje za budžet. To su 62.000.000 evra za poreze i doprinose državi. Dosad je CR7 koštao Staru damu oko 300.000.000 evra, a misiju zbog koje je došao, da je uzdigne na krov kontinenta, nije ispunio.

Juve ga je doveo da osvoji Ligu šampiona, a otkako je Ronaldo u ekipi, sve je gori u ovom takmičenju“, ocenio je nekadašnji italijanski reprezentativac Antonio Kasano.

Sve bi bilo u redu ili makar podnošljivo da je Juventus u međuvremenu uspeo da sredi finansijske knjige, konsoliduje se i naredne sezone vrati u maksimalnoj snazi. Umesto toga, poslednji finansijski izveštaj pokazao je da se dug povećao za skoro 400.000.000 evra samo u prethodnoj fiksalnoj godini. Najviše zbog posledica pandemije virusa korona, međutim, neće biti da se Juve i Andrea Anjeli jedini na svetu suočavaju sa resecijom. Kuca kriza i na Bajernova vrata, samo što u Minhenu sve funkcioniše kao podmazano.

Kapelo oštro po Ronaldu: U moje vreme su u živi zid išli igrači koji se ne plaše lopte (VIDEO)

Taj minus u kasi posledica je, između ostalog, amaterskih poteza uprave da je eliminacija od Porta kazna za sve što su radili. Ili – nisu. Primera radi, od odlaska Masimilijana Alegrija, Anjeli i kompanija su oterali igrače poput Marija Mandžukića, Bleza Matuidija, Gonzala Iguaina i Samija Kedire. Možda je njihovo vreme prošlo, možda nisu atraktivni ili produktivni kao pre, međutim, plaćeni su zbirno 135.000.000 evra kad su dolazili. Pušteni su za džabe, jer je procenjeno da dolaze mlađe snage, predvodnici novog talasa svetskog fudbala…

Ti asovi poput Demirala, Rabioa, Kuluševksog, Mekenija… Sa njima se ne napada Liga šampiona. Sa njima se gubi i skudeto.





Source link

Slicni artikli

Top