You are here
Home > Fudbal > Zvezdin postevropski sindrom i zašto uvek Ben?

Zvezdin postevropski sindrom i zašto uvek Ben?

Portal logo


Kada treba podmetnuti leđa i noge u Trnavi tu je – on! Kada je na San Siru potrebno demonstrirati prkos i želju za nadigravanjem tu je opet on. Kada treba dati gol vredan plasmana u Ligu šampiona, opet je tu El Fardu Ben. I kada ostali aduti zamru, u utakmicama nižeg intenziteta u domaćim okvirima, opet se El Fardu Ben potrudi da sruši bunker rivala. Uvek i na svakom mestu je El Fardu Ben. Kao u nedelju veče kada se Crvena zvezda mučila u sudaru sa Čukaričkim i bila zrela da bude uhvaćena u zamku trenerske mišolovke talentovanog Dušana Đorđevića.

Vremena se menjaju, kao i treneri u Ljutice Bogdana, ali reprezentativac Komorskih Ostrva ostaje personifikacija stranca potrebnog Crvenoj zvezdi. Jednog od najboljih poteza aktuelne uprave i sportskog sektora srpskog šampiona. Kada pogledate igrački opus iskusnog Afrikanaca, brzo će vam postati jasno da El Fardu Ben nije među tri najbolja driblera u redovima Crvene zvezde. Nije ni među fizički dominantnijim igračima. Nije ni najbolji asistent, niti najbolji tehničar, jer se uglavnom oslanja na moći leve noge. Ali je dovoljno dobar u svim kategorijama da odoleva sili prelaznih rokova, i onoj čuvenoj tezi ser Aleksa Fergusona o tome kako igrača treba prodati kada je na vrhuncu u jednom klubu.

IGRAO NA PET POZICIJA, UČESTVOVAO KOD 91 GOLA

Reklo bi se da je El Fardu Ben u piku bio u onoj sezoni kada je doneo Crvenoj zvezdi plasman u Ligu šampiona, posle šest meseci perioda privikavanja, koji je ostao upamćen i po promašenoj šansi u Moskvi. Tokom kvalifikacija za elitno klupsko takmičenje postigao je šest golova i statistički uz Nemanju Radonjića bio najbolji igrač velikog Zvezdinog leta.

Ali je i u nastavku boravka u Crvenoj zvezdi ostao dovoljno dobar da pravi razliku kada god je bilo potrebno. Meč protiv Čukarilkog dugo će pamtiti, jer je stigao do 60. gola u crveno-belom dresu, i na taj način stigao Ričmonda Boaćija na listi najboljih strelaca stranaca u istoriji srpskog šampiona. Verovatno bi El Fardu Ben već premašio tu brojku da je tokom prethodne sezone bio prijavljen za Ligu šampiona… I taj period dosta govori o karakteristikama El Fardu Bena.

Jasno je da reprezentativac Komorskih Ostrva neće doneti finansijski benefit Crvenoj zvezdi. Zašao je u četvrtu deceniju života i kao takav više nije privlačan klubovima iz Evrope. Bez obzira na vidljivu taktičku pismenost i sposobnost da na različite načine ugrozi gol rivala. Reprezentativac Komorskih Ostrva samo na tržištu istoka može da ima prođu, ali i klubovi iz tih zemalja više nisu izdašni… El Fardu Ben, posle produžetka ugovora, ima u Crvenoj zvezdi godišnja primanja od 650.000 evra. Shvatio je to kao blagodet i veliku beneficiju, posebno što živi u balkanskoj metropoli i uživa u statusu velikog ljubimca navijača Crvene zvezde. Takvu kombinaciju materijalnog i duhovnog El Fardu Ben neće više nigde imati. Zato i nije žurio, niti ozbiljno razmišljao o pozivima iz Dubaija i Saudijske Arabije. Niti je osetio blago nepoverenje Uprave i stručnog štaba, jer je Crvena zvezda u poslednja tri prelazna roka dovela šestoricu igrača na krilnim i ofanzivnim pozicijama. Neko sa izraženijim egom bi sigurno drugačije reagovao….

Kao prvotimac Crvene zvezde El Fardu Ben je igrao na pet pozicija. Treneri Vladan Milojević i Dejan Stanković koristili su ga na sve tri pozicije iza napadača. Posebno je bio upečatljiv na mestu „desetke“ u pomenutim kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali je dolaskom Marina pomeren na bok. Popunjavao je praznine i u špicu, dok je protiv Hofenhajma u Beogradu morao da se prihvati posla i na levom boku.

Statistika kaže da je na 118 utakmica u Crvenoj zvezdi El Fardu Ben postigao 60 golova i upisao 31 asistenciju. I ove takmičarske godine je napunio sve kolone. Najbolji je strelac Crvene zvezde u evropskim utakmicama, dao je ukupno 13 golova i osam puta direktno proigrao saigrače. Uz to prvi je izvođač kornera i slobodnih udaraca.

„Ben je jedno zlato koje ima Crvena zvezda. Pre svega kao čovek. Zahvalan momak da nemam reči. Dosta sam puta rekao da je on najbolji stranac koji je igrao za Zvezdu. A da ništa ne uzimamo nekome. Ubedljivo najbolji stranac. Svlačionica ga obožava, može da pokrije tri-četiri pozicije i uvek daje maksimum. Videli ste da je sa polušpica došao na špica. I iznudio penal. Šta može jedan trener više da traži od njega? Čestitam mu na jubileju“, rekao je trener Crvene zvezde Dejan Stanković posle meča sa Čukaričkim.

ZVEZDA CELU ZIMU BEZ PORAZA

Crvena zvezda je, upravo zahvaljući Benu, strelcu i čoveku koji je iznudio penal za pogodak Kataija, preživela meč protiv Čukaričkog. Nastavio je tim Dejana Stankovića fascinantnu seriju kada su u pitanju uzastopne pobede. Zvezda je na brojci od 14 trijumfa, ali za trenera crveno-belih postoji još jedan važan podatak. Crvena zvezda nema poraz na čak 27 mečeva zaredom računajući Evropu, domaća takmičenja i prijateljske utakmice. Posle poraza od Hofenhajama zabeležila je 21 trijumf i šest remija.

Mnoge od tih pobeda izvojevene su na vrlo dominatan način, mnogo lakše nego što je to bio u slučaj u duelu sa Čukaričkim. Ima i do snage Brđana, činjenice da su se gosti vrlo dobro i disciplinovano branili, ali ima i do toga da crveno-beli nisu bili na maksimumu. Negde je i logično što srpski šampion prolazi kroz period psihološke iscrpljenosti, jer je ekipa motivaciju i mobilnost pronalazila u bitisanju na sceni Starog kontinenta.

Postevropski sindrom bio je uočljiv i u mandatu najboljeg Zvezdinog trenera u poslednjih četvrt veka, Vladana Milojevića. Ekipa se jako mučila i na suvi kvalitet dobijala rivale u domaćem takmičenju, baš kao Čukarički u nedelju. Očigledno je da na Marakani jedva čekaju reprezentativnu pauzu koja će im poslužuti za rad na terenu, psihološki odmor i prekomponovanje ciljeva. A i susret sa Partizanom, te želja da se osvoji Kup, treba da podignu nivo gladi za pobedama. Ali i dominantnim igrama. Kao što je bio slučaj u dobrom delu jeseni.





Source link

Slicni artikli

Top