You are here
Home > Tenis > Uspeh delim sa svima koji su uz mene

Uspeh delim sa svima koji su uz mene


Đoković je u ekskluzivnom razgovoru za Tanjug istakao da se od prvog trenutka kada je uzeo reket u ruke zaljubio u taj sport i da se i danas trudi da održi tu vezu sa detetom u sebi koje i dalje uživa da drži reket, izađe na teren i da se igra tom najlepšom igračkom.

„Kada sam imao sedam godina postavio sam sebi neke velike ciljeve, zapravo snove, da osvojim Vimbldon i budem broj 1. Znate ovu priču od ranije, ali ja sam u svojoj sobi pravio vimbldonski trofej, dizao ga i govorio da sam šampion i broj 1. Kada su se ostvarili ti snovi 2011. godine bio sam najsrećniji čovek na svetu, imao sam uz sebe najbliže članove porodice i ljude koji su mi dozvolili da živim san.“

„Do tog trenutka sam naravno osećao podršku Srbije, ali nisam razumeo koliko je taj uspeh važan i za ljude u našoj zemlji, koliko je to značajno, sve dok se nisam vratio“, rekao je Đoković.

Dan nakon osvajanja, na ulicama Beograda zatekao je veliki broj ljudi, dodao je srpski teniser. „Širom Srbije i regiona slavio se uspeh i ti ljudi su mi zapravo pokazali da je taj uspeh jednako bitan njima koliko i meni. I nekako, moj odnos prema tenisu i proporciji uspeha do tada i nakon toga bili su različiti.“ 

„Evo u poslednjih nekoliko dana primam poruke i pozive od ljudi širim zemlje i celog sveta koji saosećaju da su učestvovali u tom uspehu i govore iz one emocije koja se poistovećuje sa onom koju ja doživljavam. To je moj najveći uspeh, da ovaj ogroman uspeh podelim sa toliko ljudi, koji nisu samo moja familija i okolina, nego i ljudi koje nikada nisam sreo, ljudi koji su se toliko povezali sa mnom da ovaj uspeh oni i sami osećaju“, istakao je Đoković.

Na pitanje šta dalje, gde su granice rekorda, Đoković je uz osmeh rekao:

„Ne znam šta je realno, šta je granica, ja ne poznajem granice i zato smatram da sam uspeo da dostignem te najviše vrhove, dostignuća u teniskoj istoriji. Izuzetno sam motivisan da nastavim dalje, gde će me to odvesti i kakve ću uspehe nizati ubuduće, ne znam, ne mogu da predvidim budućnost, ali mogu da stvorim najbolje moguće uslove da budućnost bude uspešna i na tome radim. Verujem da imam sve konce u svojim rukama, naravno sa najužim timom ljudi oko sebe, to je izuzetno bitan faktor, ta podrška razumevanje, mojih roditelja, familije, braće, moje supruge, svih najblžiih u mom životu.“

Bez te podrške i njihove snage bilo bi mnogo teže za mene, pogotovo u ovoj fazi života, gde nakon svih uspeha u poslednjih 15 godina imam svaki razlog da kažem dosta je bilo, ali ja i dalje osećam veliku zaljubljenost u ovaj sport i uživam u svakom momentu kada držim reket.

„Zato što teniski reket i teren iz mene izvlače sve najlepše, ali i najgore emocije. To je neko moje mesto, kao škola života, mesto koje u sat vremena može da izvuče svašta iz mene, što je možda i potisnuto, pa ja to osetim i shvatim na čemu treba da radim. Ništa ne može da se poredi s tim, u kontekstu rada na sebi, napredovanja kao osobe i kao tenisera. Uzbuđen sam da kročim na neki novi put, da vidim šta budućnost donosi. Verujem da će se uspesi nastaviti, dolaziti novi veliki trofeji, ali čak i ako se ništa ne dogodi ja ću biti preponosan na sve što sam do sada postigao.“

Novak je otkrio i da je prvi zagrljaj zbog rekorda podelio sa majkom i mlađim bratom Đorđem.

„Skoro do ponoći bio sam sa majkom i bratom. Oni su bili prvi sa kojima sam se zagrlio, naravno čestitala je supruga Jelena, pa drugi brat Marko iz Španije. Puno ljudi je slalo čestitke iz celog sveta, neki i ranije zbog vremenske razlike, neki kasnije. Velika zahvalnost na toj podršci, ljubavi koju dobijam. To zajedništvo, ta povezanost je nešto što me i dalje nosi, uliva mi snagu i motivaciju i inspiraciju da nastavim dalje“, poručio je Đoković i iskoristio priliku da svim ženama čestita 8. mart, podsetivši na značaj žena u njegovom životu, od majke Dijane, prvog trenera Jelene Genčić, supruge Jelene, menadžera Elene Kapelaro itd.

 



Source link

Slicni artikli

Top