You are here
Home > Fudbal > INTERVJU – Milan Biševac: Sa Vidićem vrh! Svlačionica PSŽ-a je džungla, niko kao Lion

INTERVJU – Milan Biševac: Sa Vidićem vrh! Svlačionica PSŽ-a je džungla, niko kao Lion

Portal logo


Nije imao sreću da osvoji neki pehar, ali njegovo ime ostaće prepoznatljivo ljubiteljima fudbala u zemlji dvostrukih – i aktuelnih – svetskih šampiona zbog dobrih i standardnih partija u svakom klubu čiji je dres nosio.

Pouzdani defanzivac svuda je igrao zapaženu ulogu. Najviše u Valensijenu, sa najvećim imenima u Pari Sen Žermenu, ali lični utisak stečen kroz razgovor tokom posete Mozzart Sportu je da mu je najbliži srcu ostao Lion.

„Za mene su u Francuskoj uvek najveći bili Lion i Pariz, iako su sušta suprotnost. Lion ima zdrav i stabilan sistem, koji traje već jako dugo i sve se prirodno dešava, stalno raste, dok se PSŽ preko noći vratio u vrh i počeo da ređa trofeje“, navodi Biševac.

Više puta je bivši kapiten Zvezde istakao da je za uspešno funkcionisanje kluba i stvaranje igrača, po čemu su Francuzi naširoko poznati, neophodan razrađen sistem.

„Fascinantno je kako Lion radi sa decom. Već od 17. godine stavljaju ih da treniraju sa prvim tim i onda kada dođe njihovo vreme, ti uopšte ne primećuješ razliku da su došli iz juniorskog fudbala. Dok sam ja bio tamo, klinci su bili golman Lopez, pored mene Umtiti, Gonalon zadnji vezni, Gronje, Lakazet, Fekir, Džordan Feri… I sve su ih unovčili kasnije, a sada imaju Auara, Kakrea, Šerkija. To su sve igrači po 40-50 miliona evra“, ističe bivši kapiten Crvene zvezde.

Iskustvo je od ogromnog značaja u fudbalu, a u zemlji Galskih petlova trude se da ga njihovi igrači što ranije steknu.

„Kada mlad igrač stigne do statusa prvotimca, on iza sebe već ima 50 utakmica za B tim, koji uopšte nije naivan. Da dođe ovde da igra Superligu – egal sa našim timovima“.

Nekada je i u Srbiji bilo slično, ali odavno nije tako. Danas se igrači prodaju čim zakorače u prvi tim. Neki i ranije, na osnovu dobrih igara u mlađim kategorijama.

„Ja sam pre odlaska iz Zvezde prošao i Beton ligu i Srpsku ligu i Drugu ligu i Superligu i A reprezentaciju i Zvezdu, pa sam tek onda otišao u inostranstvo. Ti danas da kažeš jednom igraču da treba da se strpi, da očvrsne, koji odgovor ćeš da dobiješ? Da li od igrača, da li od roditelja, kluba… Ranije je sve išlo postepeno, a danas nema toga. Nije samo moj primer, evo vam i Nemanja Vidić i Bane Ivanović…“.

SUBOTA, 18.45: (1.30) LION (5.20) SOŠO (11.0)

Uporedio je sa Francuskom.

„Tamo se odlazak na kaljenje u treću ligu normalno prihvata. Ne može sve preko noći, otići ćeš u inostranstvo, ali šta ćeš tamo? Da izgoriš…“, upozorava Biševac mlade fudbalere.

Kao neko ko se po završetku igračke karijere posvetio poslu menadžera, upućen je i u drugu stranu.

„Kada pričam sa ljudima iz inostranstva, oni kažu šta će taj igrač s 23 godine u Srbiji, zašto nije otišao. To im je prvo pitanje“.

Smatra Biševac da bi dobar potez bio smanjiti broj učesnika u Superligi Srbije.

„Ne treba potcenjivati našu ligu, jeste drugačija nego u moje vreme, kada se igralo brže, ali ima tu kvaliteta. Samo bih voleo da ima i više jačih utakmica“.

Ezekijel Laveci i Milan Biševac (©AFP)Ezekijel Laveci i Milan Biševac (©AFP)

Upravo se u Francuskoj igra izuzetno brzo, čemu sigurno doprinose atletski nadareni fudbaleri sa afričkog kontinenta, kojih ima jako mnogo u Ligi 1, ali i nižim rangovima. Pored toga što im zbog poznavanja jezika ne treba mnogo vremena za adaptaciju, objasnio nam je nekadašnji reprezentativac šta je još razlog.

„Znaš kako je govorio čuveni trener Gi Ru? ‘Zašto bih dovodio nekog igrač sa, recimo, Balkana, gde ti posle nekoliko utakmica u prvom timu za transfer traže 300.000 evra, kada mogu za mnogo manje novca da dovedem igrača iz Afrike, koji ima sjajne fizičke predispozicije i onda ga sam taktički i tehniški obučavam. Dovoljno mi je godinu-dve da dobijem ono što želim’. I u pravu je“.

Dobili smo i konkretan primer.

„Mec ima svoju akademiju u Senegalu. Iz nje su doveli Kulibalija, Manea, Ismailu Sara. Imaju sistem koji im se isplati na kraju. Pari Sen Žermen novcem može da kupi talentovanog igrača, pa je kod njih drugačije, ali i oni imaju odličnu školu. Samo, sa Lionom ne mogu da se porede. Lion ima baš jaku bazu, godinama je gradio te nivoe…“.

(© Star sport)(© Star sport)

Najveće zasluge za to ima 71-godišnji predsednik Žan-Mišel Ola, koji upravlja klubom još od 1987.

„Sve je vezano za njega i sve zna. Vrlo je pametan i sposoban čovek. Sigurno ima već spremno ko će ga naslediti, neće se to što je stvorio urušiti tek tako. On je od kluba napravio giganta. Tu je svaku utakmicu, na svakom sastanku pred utakmicu. Privuče stolicu tu negde sa strane i sedi. Ništa ne priča, samo sluša. I stalno je u toku. Zato je tu gde jeste. U Francuskoj ga pola voli, pola ne voli, što je i dobro, jer ne bi valjalo da ga svi vole. Ja mu skidam kapu“, naglašava Biševac.

Tokom intervjua za naš portal prisetio se svog početka u Francuskoj, u koju je na sopstveno insistiranje, jer mu se nije odlazilo iz Zvezde, stigao u zimskom umesto u letnjem prelaznom roku. Toliko su ga želeli u Lansu posle partija u dvomeču sa Milanom, da su pristali da sačekaju šest meseci.

„Francuska liga je fizički jedna od najzahtevnijih u Evropi, ona i engleska prednjače. Za dosta igrača Liga 1 dođe kao test pred Premijer ligu, jer ih mnogo ide tamo. Ja sam stigao nespreman, jer se nama ovde završio prvi deo sezone, a oni nemaju pauzu. Samo sedam dana za njihov Božić i to je to. Tada sam video koja je to razlika. Tamo sam dvaput povraćao posle zagrevanja… Trebalo mi je da prođem jedne kvalitetne letnje pripreme da bih ušao u sistem“, priznaje osvajač „duple krune“ sa Zvezdom 2006.

Zvezda - Braga (©MN Press)Zvezda – Braga (©MN Press)

Dobre partije u žuto-crvenom dresu preporučile su ga mnogima, ali je uprkos zvučnijim ponudama 2008. izabrao Valensijen. Iznenadio je tom odlukom mnoge, pa i sebe…

„Sa ove tačke gledišta, bila je to odlična odluka, ali zanimljivo je da mi je prvi utisak o tom klubu bio da nikada ne bih igrao tamo. Prva utakmica u prvenstvu za Lans bila mi je baš protiv Valensijena i kada smo stigli tamo, a to su gradovi nekih 70 kilometara udaljeni, ja kažem Nenadu Kovačeviću ‘pogledaj ove svlačionice, ovaj stadion… Nikada ovde ne bih igrao’. I šta se ispostavi – posle godinu i po dana odem u Valensijen“, konstatuje Biševac kroz osmeh.

Objasnio je i kako je došlo do toga.

PRELAZZI: Nejmar u pritvoru karmičke policije

„Prve godine u Lansu smo se borili za Ligu šampiona, ali smo zadnje kolo izgubili od Troe i ostali bez direktnog plasmana u grupnu fazu. Sledeće godine ista ekipa, možda čak i bolja sa Keitom, Dindanom, Karijeom, Monterubiom, ali – borba za opstanak. To je uticalo na smenu trenera, doveden je Papen, koji nije imao iskustvo, pa mu je dodat Lekler, koji je par sezona ranije osvojio titulu sa Lansom. Međutim, dođe do svađe njih dvojice… Ispali smo iz lige, a to automatski znači 20 odosto manji ugovor, ali je zbog loše finansijske situacije naš predsednik morao da onima koji hoće da ostanu prepolovi ugovore. Vidi… Ja sam u Zvezdi igrao iz ljubavi i o novcu uopšte nisam razmišljao, ali kada odeš negde, ti si stranac. Iako sam tolike godine proveo u Francuskoj i imam njihov pasoš, ja sam i dalje stranac… Imao sam poziv Valensijena, čiji je trener bio Antoan Kamboare koji me je hteo još kada smo igrali Evropsko prvenstvo za mlade u Portugalu, gde smo ispali na penale od Ukrajinaca… Ja hoću-neću, oni ponude lepo obeštećenje Lansu (nezvanično 3.000.000 evra, prim.aut) i završim tamo“.

SREDA, 21.00: (2.25) PSŽ (3.45) BARSELONA (3.15)

Sa trenerom Kamboareom je imao odličnu saradnju, koja je posle nastavljena i u Pari Sen Žermenu.

„Ne mogu da kažem da mi je on omiljeni trener, jer ne mogu da zaboravim svog prvog trenera u petlićima OFK Beograda, Milančeta – Milovančević Milan, koji me je dočekao kada sam došao iz Leška sa Kosova. Kod njega sam išao kući da jedem… Svaki trener u mojoj karijeri ima važnu ulogu. I onaj koji me nije voleo mi je pomogao, jer sam naučio da izdržim probleme… Pižon u mladoj reprezentaciji. Bane Ivanović i ja ni minut u kvalifikacijama, a on nas pozove na Palić na pripreme. Nas dvojica presrećni što smo tu, treniramo, kad povede nas na Evropsko prvenstvo. I od prve utakmice protiv Hrvata do finala sa Italijom, nas dvojica uz još par igrača odigramo najviše minuta… Posle toga u Zvezdi Ljupko Petrović, Ratko Dostanić, Valter Zenga, Dušan Bajević. Od svih sam naučio mnogo. Ali, ako gledamo samo Francusku, onda mi je najdraži Kamboare“, prelomio je Biševac.

Kamboare ga je postavio za kapitena Valensijena.

„Jeste, ali nije mi on to dao na lepe oči. Da bi bio kapiten u stranoj zemlji, moraš baš da zaslužiš“.

(© Star sport)(© Star sport)

U vreme njegovog dolaska, Valensijen je bio klubu u organizacionom usponu.

„Napravili su sportski centar, sredili stadion, sve je bilo super, osim rezultata. Gubimo utakmice na početku sezone, oni platili dosta za moj transfer i ja imam odgovornost prema treneru koji je insistirao da me dovedu. Posle poraza od Lila 0:1 u šestom-sedmom kolu, pozove me na sastanak i kaže: ‘Vidi, izgubili smo, ali sam miran. Odigrao si odlično, dobio sam ono što sam hteo od tebe i sad znam kako ćemo dalje’. Od te utakmice kreće uspon i svake godine sam bio među tri najbolja odbrambena igrača lige“.

U Valensijenu se zadržao tri sezone.

Već prve godine imao sam ponude iz Nemačke i Francuske, ali predsednik me je brzo zavoleo i nije hteo da me pusti. Nisam to doživeo kao nešto strašno jer mi je bilo lepo, ali druge godine je Kamboare otišao u Pari Sen Žermen, a klubovi su napravili dogovor da ne može odmah da dovdi igrače Valensijena. Hteo sam tada da idem, da napravim iskorak u karijeri, ali nisu hteli da me puste dok ne nađu zamenu – to je taj sistem koji sam već pominjao. Povećali su mi platu i ostao sam još godinu dana“, objasnio nam je Biševac šta se događalo.

Mamadu Nijang i Biševac (©AFP)Mamadu Nijang i Biševac (©AFP)

I onda – PSŽ. Dolazak Milana Biševca poklopio se sa dolaskom Nasera al Kelaifija i uplivom katarskih miliona/milijardi evra u klub.

„U tom prelaznom roku su došli i Pastore, Menez, Matuidi, Gameiro, posle Mota, Verati… Bio je to početak nove ere i u klubu i u francuskom fudbalu, ali nismo se mi posebno obazirali na to. Bili smo deo jednog projekta u kom imaš sve potrebne uslove, vrhunske saigrače, boriš se za titulu…“.

Katarski biznismen često je na meti kritika zbog ogromnih suma novca koje PSŽ troši na transfere i plate fudbalera, ali utisak je da Kelaifi zaista voli fudbal. Dobili smo potvrdu, a saznali i da je srdačan.

„Videli smo se kada su igrali protiv Zvezde i izljubili. Voli fudbal i svoje igrače, on je predsednik i tu je stalno, dok iz Dohe diriguje princ Taim“.

Rekao nam je Biševac i malo insajderskih informacija.

„Kada su došli u klub rekli su da je cilj osvojiti Ligu šampiona u narednih pet-šest godina. Malo su probili taj rok i zato im je dodatno svima mnogo stalo da se to što pre dogodi. Ali, treba dosta toga da se poklopi. Nije dovoljno da imaš vrhunske igrače, već ti je potreban tim“.

Piše se često i o problemima u svlačionici Svetaca.

„Svlačionica jeste jedna džungla u kojoj ima izraženog ega, posebno među vrhunskim zvezdama, ali nije to baš tako da ima tuča, kao što se piše. Kada imaš mnogo novca i visoke ciljeve, odmah si trn u oku mnogima jer ih remetiš. PSŽ je postao ozbiljan konkurent za osvajanje Lige šampiona, dok u Francuskoj dominira. Sada je malo neizvesnije, ali biće oni šampioni i ove sezone“, uveren je naš sagovornik.

Sa raznim fudbalerima igrao je Biševac tokom karijere. Jedan od njih je Žeremi Menez, bivši reprezentativac Francuske, kom je predviđana mnogo veća karijera nego što ju je ostvario. Trenutno je u 34. godini privodi kraju igrajući za Ređinu u Seriji B, a delili su svlačionicu na Parku prinčeva.

„Stvarno je toliko talentovan kao što se priča, ali još više ima problem u glavi nego što ste čitali o njemu. Takav je on, ali je vrhunski talenat. U toj generaciji francuskih igrača su i Benzema, Menez, Nasri, Ben Arfa. ‘Zlatna lopta“ za ludost ide Ben Arfi“, našalio se nekadašnji štoper Parižana.

Sa Leonardom na promociji u PSŽ-u (©AFP) Sa Leonardom na promociji u PSŽ-u (©AFP)

Na pitanje ko mu je bio najbolji partner na terenu, nije dugo razmišljao.

„Sa Vidom (Nemanja Vidić, prim.aut) nisam mnogo igrao, možda dve-tri utakmice u reprezentaciji, ali bilo mi je vrh! Imao sam ogromnu sigurnost uz njega. Sećam se protiv Estonije 1:1, kiša, loš teren, primimo gol u 90. minutu iz slobodnjaka sa 30 metara, ali tih 90 minuta sa njim… Kad god se okrenem, tu je iza mene i samo govori ne brini ništa. Mnoge detalje sam naučio od njega: nikada ne spuštaj glavu dole, ni sekund, s loptom odmah traži slobodnog igrača ili je ispucavaj… Malo i podvikne, ali ne da se uplašiš, već onako očinski. Igrao sam kasnije i sa Umtitijem koji je isto odličan igrač, sa Aleksom u Pari Sen Žermenu, gde je bio i Mamadu Sako, pa Bane Ivanović… Svi su oni odlični igrači, ali eto, Vida mi je top. I autoritet i pojava“.

Za kraj posete redakciji Mozzart Sporta, Milan Biševac otkrio nam je zašto se nije vratio u Zvezdu da završi karijeru.

„Ne ide da se vraćaš sa 31-32 godine i zauzimaš mesto nekom mlađem igraču koji treba da napreduje i da se kasnije proda, čime donosi dobro i sebi i klubu. Ljudi očekuju od tebe da gaziš i rešavaš utakmice, a ti ulaziš u završne godine karijere i ne možeš da pomogneš koliko želiš. Top godine su od 26. do 30, a od 31. telo počinje drugačije da reaguje. Ali, ja se nikad nisam oglašavao o tome i davao lažnu nadu navijačima, baš zbog toga što sam znao da nisam u punoj snazi. Da sam igrao neku slabiju ligu od francuske, verovatno bih potrajao par godina duže“, zaključio je nekadašnji kapiten crveno-belih.





Source link

Slicni artikli

Top