You are here
Home > Košarka > Vlasnici klubova i njihova ulaganja: Transparentna Španija 21. godinu zaredom u transparentnom minusu

Vlasnici klubova i njihova ulaganja: Transparentna Španija 21. godinu zaredom u transparentnom minusu

Vlasnici klubova i njihova ulaganja: Transparentna Španija 21. godinu zaredom u transparentnom minusu

Imena vlasnika timova/franšiza u četiri najkvalitetnije severnoameričke lige (NBA, NFL, NHL, MLB) olako mogu da se nađu na interentu. Slično je sa MLS i CSL (Kanadska fudbalska liga). Nije značajno drugačije ni kada su u pitanju fudbalski kolektivi u Evropi. A kakva je vlasnička struktura košarkaških kolektiva na Starom kontinentu? 

Zasad nema nigde jedinstvene evidencije, javno dostupne decidno koliko je i ko čega vlasnik, bar ne u najjačim takmičenjima, izuzev u Španiji čija je ACB liga, verovali ili ne 21. sezonu završilla u minusu. Najgore su prošli Real (-26.370.000 dolara) i Barselona (-28.210.000 dolara) koji nisu zasebni klubovi već košarkaške sekcije starije braće – istoimenih fudbalskih klubova. 

Ponedeljak, 19.00: (1,90) Zenit (13,5) Olimpija Milano (2,05) 

Od pre nekoliko godina na isti način je sa „bubamarom“ povezana Sevilja. Fudbalski klub Betis je kupio za samo jedan evro kako bi je izvukao iz dugova koji nisu mali ni u Valensiji. Naprotiv, samo prošle godine iznosili su 15.340.000 evra. Ali, za Huana Roiga, jednog od najbogatijih Španaca čija je (jedna od) kompanija „Forns Valensians“ vlasnik 71,61 odsto kluba, nije problem da godinama ulaže pozamašne svote novca u košarku. 

Među značajne gubitaše u prošloj sezoni ubraja se i Unikaha (-2.860.000 evra). Ali za istoimenu bankarsku grupaciju koja je 100 odsto poseduje klub cena ovakvog vida reklame, kroz košarku, sasvim je podnošljiva.  

Huventud, bivši evropski šampion čije pominjanje imena simpatizerima Partizana izmami osmeh na licu u većinskom je vlasništvu investiciog fonda „Scranton Enterprise“ (74,88 odsto) na čijem čelu je Viktor Grifols Roura, za 178.000 evra je izbegla milionski gubitak prošle sezone. 

Estudijantes kojim najviše gazduju „Fondacija Estudijantes“ (19,62%), te vlasnici lanaca fitnes centara Ignasio Trijana (12,46%), Fernando Galindo (11,56%) i Vinsente Olivenza (10,97%) bila je u minusu 740.000 evra. 

Transportno preduzeće Monbus (23%) sa svojom filijalom Kastromil (11%), te Gradom Obradoirom (10%) i gradskim sekretarijatom zaduženim za održavanje sportskih centara (7%) provozalo je Obradioro do 393.000 evra manjka. 

Prema dostupnikm informacijama, sa dobiti od 445.400 evra prošle sezone najbolje je prošao Bilbao koji je 40 odsto u vlasništvu grupe investitora na čelu sa gospođom Izabel Iturbe, dok je ostatak u rukama malih akcionara. 

Utorak, 19.00: (1,30) Žalgiris (16,0) Crvena zvezda (3,90) 

Feliks Sančo, vlasnik kompanije za nekretnike, kontroliše Burgus sa preko 58 odsto akcija, a jedan procenat je u rukama bivšeg igrača Albana Martineza. Poput Sanča i nekretninama se bavi i Reinaldo Benito, predsednik, ujedno i glavni akcionar Saragose (38,8%) preko firme „Business & Moments Group 2007“. 

Baskonija je pak već decenijama u većinskom vlasništvu Hoseana Kerehete koji preko firme Lazkaokoa poseduje 57,62 odsto kluba. 

Ekipom Tenerifa (bila u plusu 85.360 evra) sa preko 82 vlasništva upravljaju navijači i lokalne institucije, dok Iberostar poseduje 12 procenata kluba. Ne toliko veliki, ali značajn udeo (14,73%) u Saragosi imaju njeni simpatizeri, dok je ostatak vlasništva kluba raspodeljen lokalnih kompanija. 

Fondacija za sport Kanarije stoodstotni je vlasnik Gran Kanarije (završila u plusu 33.638 evra), kao u Univerzitet Mursija koji poseduje istoimeni klub. 

Akcije u San Sebastijanu su rascepkane između malih akcionara, ali većinski paket poseduju dvojica bivših predsednika kluba Miguel Santos i Nekane Arzalus, i sadašnji Ignasio Núnjez. Da li rade dobro? Pa, verovatno, jer je i pored globalnih ploblema sa pandemijom, San Sebastijan završio takmičarsku godinu sa 3.290 evra dobiti.  

Na kraju, možda jedini klub koji ne mora da brine za finansije je Andora. Pod patronatom je istoimene kneževine, ali i bez obzira na to, uprava je domaćnski raspolagala budžetom, pa kada je podvučena crta ispod sezone 2019-2020 na računu je ostalo 5.000 evra. Izgleda (pre)malo, međutim ako se ima na umu da je u sezoni 2018-2019 gubitak svih ACB ekipa bio 66.500.000 evra, da su samo njih sedam završile u plusu, a da još nije urađen zavšni račun za prethdonu sezonu u kojoj su samo Barselona, Real i Valensija „nakrcali“ veći dug, onda tih 5.000 izgleda daleko veće.. 

 





Source link

Slicni artikli

Оставите одговор

Top