You are here
Home > Tenis > Šest stvari koje mogu da odluče finale Đokovića i Medvedeva

Šest stvari koje mogu da odluče finale Đokovića i Medvedeva


Novak, koji je stigao da se oprosti od Đorđa Balaševića, igraće 28. finale grend slema, deveto
u Melburn parku i tražiće 18. titulu u
karijeri, dok njegov izazivač čeka na
prvu.

Medvedev je do sada izgubio jedino
finale koje je igrao, a sada će, kako za
sebe, igrati i za sve druge mlade tenisere
koji čekaju svoj red iza „velike
trojke“. Dugo se priča o nadolaženju
nove generacije tenisera, ali ona, kako
je i Đoković prokomentarisao, nikako
da se desi.

Rus će ipak imati dobru priliku da
stigne do najvećeg uspeha u karijeri
jer se nalazi u odličnoj formi, baš kao
i svetski „broj 1“.

Biće to njihov osmi međusobni duel
(jednom igrali i na Australijan openu),
Novak vodi 4-3 u trijumfima, ali je izgubio
u poslednjem, odigranom u polufinalu
Završnog turnira u Londonu krajem
novembra.

Branilac titule je na putu do finala
eliminisao Žeremija Šardija, Fransesa
Tijafoa, Tejlora Frica, Miloša Raonića,
Aleksandera Zvereva i Aslana Karaceva,
dok je Danil bio bolji od Vaseka Pospišila,
Roberta Karbaljesa Baene, Filipa
Krajinovića, Makenzija Makdonalda,
Andreja Rubljova i Stefanosa Cicipasa.

Jasno je da nas u finalu očekuje
spektakl, možda i drama u pet setova, a
pred vama je šest stvari koje bi mogle
da odluče nedeljno finale između Đokovića
i Medvedeva.

Novakovo fizičko stanje i zalečena povreda

Ovogodišnji Australijan open obeležio
je veliki broj povreda, posebno
abdominalnih mišića, i jedan od onih
koji je zaradio istu jeste i Đoković.

Najbolji igrač današnjice i uskoro
rekorder po broju sedmica na prvom mestu
svetske rang-liste prilikom jednog
proklizavanja tokom meča sa Tejlorom
Fricom osetio je oštar bol u bočnom
trbušnom mišiću i bio blizu da odustane.

Štaviše, ubeđen je bio da je pokidao
taj mišić, ali srećom, ozleda je slabije
prirode i nastavio je turnir zahvaljujući
odličnom lekarskom timu i sposobnosti
sopstvenog tela da se brzo regeneriše.

Herojski je izdržao duele sa Milošem
Raonićem i Sašom Zverevom, pre nego što
je rutinski pobedio Karaceva. Upravo
je duel sa stamenim Rusom bio prvi u
kojem Novak nije osećao bolove prilikom
forhenda, ali naredni izazov biće potpuno
drugačiji.

Okršaj sa Medvedevom mnogo više će
uticati na Đokovićevo telo, Rus ima
takav stil da izvlači maksimum iz
protivnika i fizički će biti mnogo
napornije nego inače. Danil izuzetno
dobro kombinuje ravne i spin/slajs
udarce, traži uglove i tera rivale da
trče sa jedne na drugu stranu terena.

Sve to će prouzrokovati mnogo veći
stres za tek zalečeno telo koje će,
nadamo se, uspeti da izdrži kao i sve
prethodno. Srbin je prvi put od početka
takmičenja imao dva dana odmora da se
potpuno oporavi, čak i odradi pravi
trening (prvi nakon osam dana) i nema
sumnje da će na teren izaći skoro maksimalno
spreman.

Servis – moćno oružje obojice
finalista

Više puta opisana povreda prouzrokovala
je određene promene u igri sedamnaestostrukog
grend slem šampiona, kao i mnogo više
koncentracije na servis. Đoković je
morao da se osloni na taj udarac kako
bi skraćivao poene, otvarao teren i
sprečavao da duži poeni utiču na pogoršanje
zdravstvenog stanja.

Peti set spomenutog okršaja sa Fricom
najavio je „serversku kliniku“ do
kraja turnira, as kojim je overio pobedu
protiv Zvereva isto potvrdio, a statistika
pokazala da Novak servira kao nikada u
karijeri.

Prvi put u 63. nastupu na nekom od četiri
najveća turnira zabeležio je trocifreni
broj asova – trenutno je na „stotki“,
što znači da po meču u proseku odservira
16,6 as udaraca.

Poređenja radi, dosadašnji prosek u
karijeri mu je nešto iznad 5 asova. Takođe
prvi put, grend slem će završiti kao
prvi u ovoj kategoriji u kojoj obično
dominiraju Rodžer Federer, Džon Izner,
Ivo Karlović, Miloš Raonić…

Do izražaja došao dugogodišnji rad sa
Goranom Ivaniševićem, čovekom koji je
imao pravu „bombu“ u reketu, a koji
je uspeo da iz Novaka izvuče ono najbolje
uprkos moranju da vrši nekoliko korekcija
prilikom izvođenja početnog udarca.

Međutim, neće se samo naš predstavnik
imati prednost kada servira jer to
veliki kvalitet njegovog protivnika.
Medvedev je upisao 74 asova, osam od deset
poena osvaja kada ubaci prvi i izjava
Cicipasa, rivala u polufinalu, opisuje
koliko će Đokoviću biti teško na riternu.

„Pametan je i servira gotovo kao
Izner“
, istakao je šesti igrač sveta.

Ritern – nekada opasniji i
od servisa

Zbog toga će drugi tehnički element
koji može da prelomi finale biti ritern.

Ne treba više ponavljati da je Novak
najbolji riterner u istoriji „belog
sporta“ i da je sposoban da vraća
neverovatne udarce koje stižu sa druge
strane mreže. Ritern je punu deceniju
jedan od osnovnih „stubova“ njegove
dominacije na ATP turu.

Na ovogodišnjem Ozi openu najbolji je
u kategoriji osvojenih poena na drugi
servis protivnika, u vrhu je kada su u
pitanju osvojeni poeni na prvi servis
koji prima, kao i u konverziji brejk
prilika, ali ima jedan čovek koji je u
mnogim segmentima ispred njega.

U pitanju je upravo Medvedev – Moskovljanin
je odskočio od aktuelne mlađe generacije
i potpuno zasluženo je tu gde jeste.
Igra svoje drugo finale, ukoliko ga
osvoji skočiće na drugu poziciju na
svetu, što bi mu bio najbolji plasman u
karijeri.

Napravio je čak 35 brejkova u Melburnu,
pet više od Đokovića i sigurno je da će
kao niko do sada testirati srpskog
igrača.

Biće izuzetno zanimljivo videti kako
će funkcionisati kombinacija servis-ritern
kod obojice i ko će, u onim najvažnijim
trenucima, kada se rezultat bude lomio,
imati više uspeha sa ovim udarcima.

Iskustvo – mnogo znači i
nikada ga nije dovoljno

Kada su veliki mečevi u pitanju, posebno
finala, mnogo više uticaja od samih
dešavanja na terenu imaju „minuli rad“
i ono što se događa u glavama učesnika.
I Đoković i Medvedev su u seriji od po
20 trijumfa – jedan na Australijan openu,
drugi ukupno.

Samo je Rafael Nadal na Rolan Garosu
osvojio više titula nego Đoković u
Melburn parku, a jedini ko može da se
pohvali istim učinkom je Rodžer Federer
na Vimbldonu.

Sve to ga stavlja u poziciju da na „Rod
Lejver arenu“ izlazi sa toliko
samopouzdanja da je i zaboravio gorčinu
poraza. Nikada nije izgubio polufinale
i finale „dole ispod“ i opet će
kvote biti na njegovoj strani.

Ima mnogo više iskustva u situacijama
u kojoj su se obojica našli, nešto što
Danil veruje da može biti presudno.

„Za mene, sve se svodi na iskustvo.
Već sam igrao jedno grend slem finala
i naravno da sam bio stegnut u nekim
trenucima. Podvlačim, sve se svodi na
iskustvo“
, izjavio je Rus.

On se samo jednom borio za grend slem
trofej, izgubio je tu borbu od Nadala u
Njujorku, pa će bez obzira na odličnu
formu (pobede nad svim top 10 igračima u
poslednja četiri meseca sem povređenog
Federera), morati da se adaptira na
osećaj sa kojim se nije prečesto susretao.
Za razliku od njega, Novak taj osećaj ima
najmanje dva-tri puta godišnje, što je u
ovom slučaju ogromna prednost.

Jer, kako je mnogo puta potvrdio u
prethodnoj deceniji – Đoković jednostavno
ne gubi u završnici Australijan opena.

Sposobnost igranja najboljeg
tenisa onda kada najviše treba

Mnogi će vam reći da prave šampione i
vrhunske asove od dobrih igrača, pored
znanja, rada i talenta, odvajaju hrabrost
i sposobnost da najbolju igru prikažu
kada je to najpotrebnije.

Kada je tenis u pitanju, ti „klač“
momenti kako bi ih Amerikanac nazvao,
dolaze u raznim oblicima i formama, u
raznim periodima mečeva.

Brejk prilike su jedan od aspekata,
za šta je potrebna velika koncentracija
da se ugrabe, ali će mnogo važnije držati
visok nivo tenisa tokom dužeg vremenskog
perioda. Usko je skopčano sa prethodnim
odeljkom jer, što je veće iskustvo, to je
veća i sigurnost na terenu.

Đoković je ko zna koliko puta tokom
karijere pokazao da je šampion u tom
segmentu i da mu nema ravnog kada uđe u
ritam.

„Kada je Novak u zoni, on ne promašuje – paralele, dijagonale, forhendi,
bekhendi…“
, izjavio je Medvedev.

Ipak, svestan je da je i on dobar u
takvom načinu tenisa zbog čega se
predstojeće finale najavljuje kao jedno
od najneizvesnijih.

Biće, kako vole teniski stručnjaci da
kažu, mnogo promena „momentuma“ i,
ako Beograđanin uspe da on bude taj koji
diktira tempo, može se nadati pozitivnom
ishodu, posebno jer je debitantnima u
finalu to mnogo teže.

Publika – da li je bolje sa
ili bez navijača?

Kako postoje tehnički, taktički i
unutrašnji, tako postoje i spoljašnji
faktori koji mogu da utiču na rezultat
jednog teniskog meča. Ovoga puta to će
biti nešto što bismo u normalnim
okolnostima verovatno prihvatili zdravo
za gotovo – publika.

Australijske vlasti i čelnici države
Viktorija čiji je Melburn glavni grad
imali su težak zadatak da uopšte
organizuju turnir u ovom trenutku.

Prvo je odložen za februar, prvi put
u istoriji, potom je kapacitet smanjen
na 50% posetilaca, a tokom prve nedelje
doneta je odredba da će, u cilju sprečavanja
širenja zaraze koronavirusom, mečevi
pet dana biti igrani iza zatvorenih
vrata.

Navijači su dolazili da gledaju tenis,
onda su vraćeni kućama, pa im je dozvoljen
pristup pred polufinalne susrete.

Po reakcijama ljudi sa najvećeg stadiona
vidi se da im je nedostajao tenis i da
na sedištima žele da se zadrže što duže.

Dueli Medvedeva i Cicipasa, pa i finale
u ženskoj konkurenciji između Naomi
Osake i Dženifer Brejdi pokazali su da
se obično navija za autsajdera i tenisera
koji u tom trenutku rezultatski zaostaje.

Danil je umalo ispustio veliko vođstvo
kada su navijači glasno krenuli da
podršavaju Stefanosa. Ne dešava mu se
prvi put u karijeri da mu publika okrene
leđa – nije baš omiljen zbog svog
nekarakterističnog ponašanja i zato su
ga, uz velike izazove najvećima, novinari
prozvali „teniskim antiherojem“.

I Đoković je u prošlosti imao svojih
nesuglasica sa gledaocima, ali je u
Australiji situacija drugačija. Mnogo
ljudi sa ovih prostora mu pruža podršku,
dokaz je i prošlogodišnje finale u kojem
su gotovo do tačke pucanja doveli Dominika
Tima.

Možda ništa od navedenog ne presudi,
ali šta god odlučujuće bilo, nek ide u
korist Novaka Đokovića.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)





Source link

Slicni artikli

Оставите одговор

Top