You are here
Home > Košarka > Zvezda pod hitno mora da se menja

Zvezda pod hitno mora da se menja

Zvezda pod hitno mora da se menja


Teško je da se tvrdi nešto tako veliko i značajno bez temeljne, duboke analize svih odigranih utakmica u istoriji Jadranske lige – da ne širimo krug – ali još je teže setiti se nekog ko je u skoro dve decenije postojanja regionalnog takmičenja uspeo da dobije utakmicu sa jedanaest promašenih šuteva iz igre i još tri neiskorišćena slobodna bacanja u poslednjoj četvrtini, odnosno da za deset minuta samo jednom pogodi dno mrežice, a da to nije sa crte. Ili bar bude u nekom sličnom okviru.

Ma kako se taj protivnik na drugom kraju terena zvao, to je praktično neizvodljivo. Osim, naravno, ako vam je i takmac u potpunom odsustvu bilo kakve košarkaške svesti i dozvoli sebi tako nešto. Crvena zvezda sa takvim, nezapamćenim učinkom nije imala nikakve realne argumente da pobedi Budućnost, bez obzira što se ni crnogorski šampion nije proslavio pa je poslednja četvrtina završena sa 11:10 u korist pobednika nedeljne utakmice.

U pravu je bio Saša Obradović kada je ukazao da je bilo nekih čudnih odluka sudijske trojke Pukl-Hordov-Radojković, ali iz aviona se videlo da Crvena zvezda nije psihički spremna da okrene derbi u svoju korist.

Rad arbitara dobiće konačnu ocenu nadležnih organa, ali njihove odluke definitivno nisu bile razlog Zvezdinog poraza od Budućnosti. Budimo realni, kada se ne pogodi nijedan šut iz igre za devet i po minuta – samo Lojd ubacio prvi za 57:56 – kada Emanuel Teri ne ubaci dva slobodna bacanja na tri razlike (60:63), a Džordan Lojd i Kori Volden promaše otvorene trojke u istom napadu posle ofanzivnog skoka Dejana Davidovca, ili kada Marko Jagodić Kuridža ne može u koš da vrati odbitak koji bi verovatno u 99 ponovljenih slučajeva rutinski spremio, onda je problem psihološkog stanja igrača, a ne sudijskih odluka. I tada odgovornost snose i oni koji su ovaj tim sastavljali. Zatim oni što ne mogu da ispune očekivanja iz ovih ili onih razloga. Jer, nisu oni krivi što su tu, ali ni ne treba da uzimaju mesto i minute onima koji mogu nešto da promene…

Zato Crvena zvezda pod hitno mora da se menja! Da pojasnimo – promene u klubu sa Malog Kalemegdana treba da budu ne samo taktičke, već i kadrovske prirode. Pomisliće neko da je takav zaključak preteran ili čak senzacionalistički, ali nije kada se sagleda šira slika. U izveštaju smo jasno istakli da poraz kao recka u datoj koloni nije razlog da se oglasi alarm. Čudo bi moralo da se dogodi da Zvezda sa ovakvim pojedincima ne ode u plej-of, čak i sa vrha. Ali ono u šta se Zvezda sve više pretvara jeste alarmantno ili u najmanju ruku zabrinjavajuće.

Detalj sa utakmice protiv Budućnosti (©Star Sport)Detalj sa utakmice protiv Budućnosti (©Star Sport)

Skup profesionalaca bez trunke samopouzdanja i samopoštovanja. Kako drugačije gledati na to da je Crvena zvezda u dvadeset i kusur utakmica dobila svega šačicu završnica “na nož“, kada treba da se pokaže od kakvog je materijala satkana ekipa? Bilo je to protiv CSKA u Beogradu, Olimpije u Milanu, odnosno protiv Mege i Partizana na Novom Beogradu. Gde je opet onaj šut Kodija Miler Mekintajera bio na obruču, a Mega ipak daleko neiskusnija od Zvezde. Na to vredi dodati onu pobedu nad Splitom, koji je 24 časa ranije u neizmenjenom sastavu gostovao u Zagrebu, zatim istog dana putovao autobusom do Srbije, prespavao i izašao na parket dvorane „Aleksandar Nikolić“ da bi opet pokazao više energije od domaćina… Svako ima pravo na loš dan, ali ne treba da konstantno vrti istu, pokvarenu ploču.

Obradović indirektno najavljuje promene: Analiza meča, pa da vidimo šta ćemo dalje...

Što se samopoštovanja tiče, pogledajte samo kako su se završavale sve utakmice kada je Džordan Lojd u kontraritmu – pobeđen je (opet) samo Split! Da li to znači da niko drugi u Zvezdinom sastavu nema kvalitet da preuzme odgovornost na sebe? Ne. To više pokazuje da pojedinci (ne)svesno gaze po sopstvenim kvalitetima, pa ne preduzimaju ništa da promene sliku o sebi i Zvezdi jer je negde unapred određeno da jedan igrač (čitaj: Džordan Lojd) mora da dobije loptu kada se sve rešava. Odnedavno je u toj jednačini i Džoni O’Brajant, ali njegovo prisustvo sve više urušava i ono malo timske hemije o kojom se Kori Volden hvalio tokom nedavnog razgovora s izraelskim medijima

Jasno, sve polazi od struke – taktika, izgled sastava, timska hemija, samopouzdanje… A kroz utakmice se samo ti aspekti nadograđuju i poboljšavaju. Ili se pretvaraju u prah i pepeo ako se ide iz greške u grešku. Ovo naravno nije upiranje prstom u Sašu Obradovića niti zagovaranje ideje o rastanku s aktuelnim trenerom. Samo sagledavanje činjenica uz prateće argumente.

Obradoviću u odbranu, s klupskog vrha su se pred početak sezone začula i nerealna obećanja, zbog populističkih izjava došlo se u situaciju da jedna od najvećih igračkih legendi kluba sve više pada u očima javnosti jer rezultati nisu ni blizu tako dobri. To opet ne opravdava rad stručnog štaba jer je imao celo leto da sastavi ekipu shodno finansijama i ličnoj viziji trenera. Negde se očigledno pogrešilo. Rezultati kažu da Zvezda beleži najslabiji start otkako je zaigrala Evroligu. Taktički, Zvezda je samo na momente bila nadomak onoga što je Obradović voleo da forsira tokom trenerskih pečalbi u Monaku, Lokomotivi, Albi…

Tejlor Ročesti i Nikola Ivanović (©Star Sport)Tejlor Ročesti i Nikola Ivanović (©Star Sport)

Deo problema leži u lošoj selekciji, što se videlo već protiv Fenerbahčea, ali i kasnijoj doradi jer Tejlor Ročesti, Emanuel Teri i Džoni O’Brajant (još) nisu zaradili dogovorenu platu. Ročesti je posle onih minijatura Nikole Ivanovića verovatno završio svoje, a Teri i O’Brajant imaju zašto da brinu, svako iz svojih razloga… Ima tu i do onog, neočekivanog raspleta sa Lendrijem Nokom. Ali nije ovo prvi put da Zvezda loše proceni pojačanja ili ima zdravstvene poteškoće posle kojih reaguje dobro i okrene sezonu u svoju korist. Taj element sada nedostaje…

Zvezda je u krizi! Budućnost opet dželat, Ivanović presudio Ročestiju, defanzivno čudovište Edžam utišalo O'Brajanta i Lojda

Razmišljanja da Zvezda može da igra na gornjim granicama mogućnosti cele sezone kose se sa zdravim razumom, pa su oscilacije sasvim normalna stvar, ali… Pamte navijači i vremena kada se igralo loše i pobeđivalo ili gubilo u nekim realnim okolnostima. Sada ih muči to što se iste greške, isti detalji, isti propusti, pa i iste dobre stvari u prethodna dva meseca ponavljaju iznova i iznova.

Monotonija je retko kada dobra stvar, pogotovo kada ne ide dobro. Zato je vreme za promene.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)





Source link

Slicni artikli

Оставите одговор

Top